Фото: Уз чврсту вољу и помоћ љекара оставили чашицу
Чврстом вољом и уз помоћ љекара и породице може да се побиједи алкохолизам. Без остављања те пошасти нема повратка у нормалан живот, јер је "добра капљица и чашица" многе одвела на руб пропасти, а неријетко и у смрт.
Тако прича један од 30 чланова Клуба лијечених алкохоличара у Бањој Луци који није желио да му објавимо име.
- Да нисам на вријеме почео да се лијечим данас не бих имао ни породицу, ни посао, а можда ни живот. Зато сам захвалан свима који су ми помогли да се ријешим алкохола - каже наш саговорник.
Социјални радник на Одјељењу за болести зависности бањолучке Психијатријске клинике Драгољуб Марчета истакао је да је алкохолизам хронична болест која се тешко и дуго лијечи.
- Она представља велики проблем у нашем друштву. Зато је добро што је 2005. обновљен рад Клуба лијечених алкохоличара. Тренутно броји нешто више од 30 чланова, који су на третману апстинације. Кроз програм одвикавања од "чашице" у нашем клубу за протекле четири године прошло је више од 100 лица - истакао је Драгољуб Марчета.
Он истиче да се при лијечењу алкохоличара користе савремени методи.
- Почетак одвикавања од алкохола почиње на Клиници за психијатријско лијечење у Обилићеву, у Одјељењу за болести зависности. Овдје лијечење траје 20 дана, прије свега, ту се ради на физичком опоравку и едукацији. Aлкохоличарима тада нудимо прикључење клубу. Уколико се неко не пријави у клуб, сматра се да је његово лијечење завршено - истакао је Марчета.
Према његовим ријечима, 20 дана је недовољно за потпуно изљечење, јер се успјех у лијечењу процјењује тек послије двије године.
- Да би неко био члан нашег клуба, мора свако јутро, из руке сарадника у лијечењу, да пије лијек "тетидис", који се производи једино у Мађарској. "Тетидис" сам по себи нема нежељених ефеката, али уколико дође у додир са алкохолом, изазива алкохолну реакцију: црвенило, гушење, кардиоваскуларне проблеме... Наравно уз све ово воља сваког појединца је изузетно битна. Сваки алкохоличар мора силно да жели да то ружно раздобље остави иза себе - рекао је Марчета.
Основни услов апстиненције од алкохола је тај да појединац промијени стил понашања. У Клубу није риједак случај да и комплетна породица неког алкохоличара долази на састанке.
- Организовали смо и рад са породицама. Супруге су посјећивале наше састанке и едуковале се како треба да се понашају према алкохоличарима, јер је њихова помоћ у лијечењу јако битна - рекла је социјални радник на Одјељењу за болести зависности бањолучке Психијатријске клинике Маја Шиниковић, која је члан Стручног тима у Клубу лијечених алкохоличара.
Она истиче да лица која желе да се ријеше ове ружне навике никако не смију да алкохол држе у кући.
Маја Шиниковић каже није риједак случај да се клубу, осим мушкараца, прикључе и жене.
- Жене много лакше постају алкохоличарке. Оне не одлазе у кафану, али зато много пију, кријући се од осталих, у кући и много лакше, него мушкарци, падају у депресију. Стога не треба да буде чудно што у Клубу лијечених алкохоличара имамо четири жене - рекла је Шиниковићева.
Драгољуб Марчета каже да највише чланова Клуба лијечених алкохоличара има између 40 и 50 година.
- Међу нашим члановима има и оних млађе доби, мада је њих много мање него ових старијих - истакао је Марчета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.