Упознала мајку послије двије и по деценије

Мари Карфантан, коју су 1986. године из Дјечијег дома "Рада Врањешевић" усвојили француски држављани Рејмод и Бернар Карфантан, послије двије и по деценије, крајем минуле седмице упознала је своју биолошку мајку Косану Хаинц.

- Остварила сам животну жељу, упознала сам своју мајку. Ништа ми више не треба, моја права мајка је са мном и више се нећемо растајати. Људи који су ме усвојили и који су заиста моји родитељи пружили су ми све у животу и на томе сам им неизмјерно захвална. Они су дивни и племенити људи, али оно о чему сам маштала све ово вријеме је сусрет са мојом мамом - рекла је на француском језику узбуђено Мари Карфантан (25).

Она је иницирала сусрет са својом биолошком мајком Косаном и упркос бројним потешкоћама успјела је да је нађе.

- Зала сам да сам усвојена и да сам имала сестру близанку која је умрла када смо остављене у Дјечији дом "Рада Врањешевић". Жељела сам да одем на њен гроб и онда сам одлучила да пронађем мајку - тако је дошло до овог сусрета - рекла је Мари, која не зна ни ријечи српског језика већ је уз помоћ службеника француске амбасаде Петра Ђурића комуницирала са особљем Дјечијег дома и мајком.

Косана Хаинц, која је практично упознала своју кћерку Мари, била је изузетно потресена.

- Мислила сам да овај дан нећу дочекати, али сад, кад је моја кћерка ту поред мене и када је могу узети за руку и загрлити, схватам да се испунила моја највећа жеља. Не постоје ријечи којима могу да опишем како се осјећам - рекла је Косана Хаинц, поријеклом из Кнежева.

Каже да је живот није мазио и да је била принуђена да близанке да на усвајање.

- Као дјевојка остала сам трудна, али пошто нисам била у браку, била сам принуђена да дам дјецу на усвајање, јер су ми сви од уже до шире родбине, па и пријатељи, окренули леђа. Другог излаза није било. Усвојитељи поријеклом из Француске дјевојчицама су накнадно дали имена Мари и Сандрин. Биле су крхког здравља, па су послије рођења кратко вријеме провеле у болници. У међувремену, Сандрин је преминула, док је Мари кренула пут Француске са новим родитељима, Бернаром и Рејмод - рекла је уплакана Хаинцева.

Према њеним ријечима, послије порођаја преселила се у Словенију и тамо основала нову породицу те добила троје дјеце.

- Све ове године сам мислила на њу, али нисам имала довољно храбрости да је потражим. Међутим, кад ме је недавно позвала директорка бањалучког Дјечијег дома Свјетлана Благојевић и саопштила да моја кћерка жели да ме види, била сам срећна. Истовремено сам се уплашила, јер сам размишљала како ће она реаговати - причала је кроз сузе Хаинцева.

Рејмод и Бернар Карфантан су истакли да су се трудили да својој Мари испуне жељу.

- Од самог почетка смо јој дали подршку. Никада нисмо крили да смо је усвојили, али смо се трудили да јој све што је у нашим могућностима пружимо и да је у нашем дому, пуном топлине и љубави, одгојимо као добру и здраву личност. Срећни смо што смо у томе успјели, али и што смо јој испунили жељу - рекла је Рејмод Карфантан.

Свјетлана Благојевић је истакла да јој је драго што је Дјечији дом одиграо велику улогу у "спајању" мајке и кћерке.

- Од тренутка када је Мари први пут контактирала са нама, па све до данас, настојали смо да прикупимо што више података о њеној мајци, да бисмо јој омогућили да је што прије пронађе. Сви смо презадовољни резултатима ове наше хумане мисије - рекла је Благојевићева.

Споменик

Мари је током викенда са родитељима усвојитељима и мајком Косаном посјетила гроб сестре близанке Сандрин, која је сахрањена у Бањалуци.

- Велика нам је жеља била да јој подигнемо надгробни споменик и захваљујући мојим драгим родитељима Бернару и Рејмод и ова жеља ће ми се испунити - рекла је Мари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.