Уграђују калориметре ради уштеде пара и енергије

Није мали број становника Бањалуке који и у ове топле дане већ мисле на зиму, односно како да уштеде новац за гријање, па и оних који уграђују калориметре на своје кућне топлификационе инсталације.

- Умјесто да плаћам 107 марака, колико кошта гријање за мој стан, одлучила сам да уградим калориметар помоћу којег ћу направити уштеду. Вјерујем да ће се новац који сам уложила за његово постављање врло брзо исплатити јер сам се код брата и једног од пријатеља који већ имају уграђен овај апарат за мјерење потрошње испоручене топлотне енергије у стану увјерила да су рачуни много мањи, а што је најважније, у периоду када није сезона гријања немају обавезу да га плаћају - рекла је Смиљана Босиљчић из насеља Обилићево.

Руководилац пословне јединице једног од бањалучких предузећа која се баве уградњом калориметара Бојан Ђорђевић рекао је да је цијена уградње калориметара у становима условљена пречником цијеви.

- Када је ријеч о једноцијевном систему којег имају углавном зграде новије градње, потребно је издвојити 650 марака. У вишецијевном систему, нажалост, немамо могућност спајања ових уређаја јер у њима није раздијељена потрошња у самим објектима. Посла има и многи се одлучују на уградњу калориметара ради уштеде - нагласио је Ђорђевић.

У градској "Топлани" истичу да од укупног броја потрошача, а загријавају око 22.000 стамбених и 1.500 пословних јединица, њих 1.700 има уграђен калориметар.

- Ови уређаји се уграђују у периоду када није сезона гријања јер вода није у систему вреловода. Економичност уградње калориметара огледа се кроз могућност уштеде топлотне енергије коју сами можете да коригујете. Уградња је најисплативија у оним становима у којима се не борави током цијелог дана или дужег временског периода у сезони гријања. Сама уградња ових уређаја за мјерење потрошње топлотне енергије неће довести до уштеде уколико се не предузму друге техничке мјере - истакла је портпарол "Топлане" Жаклина Мијатовић.

Према њеним ријечима, "Топлана" не врши уградњу калориметара, тако да не зна колико коштају ови послови.

- Уградња ових уређаја у објектима старе градње, каквих је 90 одсто на подручју града, и у којима је присутан класични двоцијевни систем гријања могућа је једино за комплетан објекат, али не и за сваки стан појединачно. У таквим зградама извођење ових активности могуће је само у улазу објекта, док се трошкови дијеле по договору станара. Уградња калориметара појединачно за сваки стан технички је могућа у зградама новијег датума које се топлотном енергијом напајају преко једноцијевног система - појаснила је Мијатовићева.

Како је казала, цијена гријања за кориснике који имају уграђен калориметар је 133,82 КМ по мегават-часу, док се обрачун испоручене енергије врши на бази очитане потрошње на калориметру, а плаћа се у вријеме сезоне гријања.

- Обрачун испоручене топлотне енергије за стамбене потрошаче врши се по квадратном метру и цијена је 1,65 КМ кроз 12 мјесеци - додала је Мијатовићева.

Предности

Бојан Ђорђевић је казао да постоји заинтересованост становништва за ове услуге јер многима су познате предности које се остварују уградњом калориметара.

- Могућност уштеде и контролисања трошкова су само неке од тих предности - рекао је Ђорђевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.