У центру града руина разбијених прозора

Ругло главног градског шеталишта у улици Бана Милосављевића већ годинама је зграда на броју 24, којој су разбијени прозори, оронула фасада, а из бетона на балкону расте дрво.

- Баш по оноликом дрвету се може видјети колико је тај објекат запуштен и запостављен. Он ствара ружну слику о граду. Гдје у свијету има да је руина у ужем градском језгру. Нигдје, само код нас! Та зграда само што се није срушила. Надлежни чак нису ни поставили траке упозорења, јер је и балкон у јако лошем стању и пријети да отпадне са зграде - каже пензионер Томо Савић, који свакодневно пјешачи кроз популарни "паркић".

Начелник Одјељења за инспекцијске послове у Aдминистративној служби града Новак Петраш потврдио је да је објекат у улици Бана Милосављевића број 24 у јако лошем стању.

- Ријеч је о стамбено-пословном објекту, приземље плус спрат. Приземље је у употреби и у њему је продавница. Наши инспектори су били на терену, снимили стање и покренули поступак утврђивања власништва над објектом и физичког стања ради отклањања опасности по околину, саобраћај и људе - рекао је Петраш.

Према његовим ријечима, процедура је таква да се прво позива власник објекта, затим ангажује вјештак грађевинске струке, који треба да утврди да ли постоји могућност отклањања опасности реконструкцијом објекта.

- Тај поступак је у току. Aко је реконструкција могућа, даје се могућност власнику да то учини у задатом року. Aко се, међутим, утврди да се опасност не може отклонити, биће донесено рјешење о рушењу - појаснио је Петраш.

Просторије унутар поменутог објекта већ више од 20 година користи Културно-просвјетно удружење Украјинаца "Тарас Шевченко".

Секретар КПУУ "Тарас Шевченко" Aнка Копреновић је рекла да су прошле године долазили људи из градске управе.

- Премјерали су тада дубину зидова и унутар и около објекта, да би, наводно, био саниран. Међутим, све се завршило на том премјеравању - рекла је Копреновићева.

Он је додала да унутар зграде, у просторије које користе, улажу колико могу.

- Унутра је зграда употребљива, понекад мало прокишњава, али ми се сналазимо на разне начине. Три до пет хиљада марака, колико добијемо годишње, не омогућавају нам озбиљнија улагања у објекат - нагласила је Копреновићева.

Рушевни објекти

- Од 95 регистрованих рушевних објеката у прошлој години уклоњено их је или реконструисано око 35-40, тако да их имамо још око 60 - рекао је Петраш.

Највише рушевних објеката има у насељу Обилићево, у улицама Војводе Степе Степановића, Срђе Злопоглеђе, Сент Aндрејској, Мачванској, Патријарха Aрсенија Чарнојевића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.