Тврђава Звечај - небрушени туристички бисер

Говорећи о ово небрушеном туристичком бисеру, Врачар је рекао да томе у прилог иду и слични примјери у ближем окружењу, као што су Голубац у Србији, или Врандук у Федерацији БиХ.

"Тврђава Звечај налази се изнад села Рекавице, на самом јужном улазу у кањон Тијесно, те би се популаризацијом овог локалитета отвориле нове могућности у туристичкој понуди града, као што је одржавање витешких фестивала, попут фестивала Џаст аут у Манасији или Каструм у Бањалуци", истакао је Врачар.

Он сматра да би један овакав фестивал привукао нове туристе у рурална подручја на територији града.

"У првој фази простор око тврђаве потребно је рашчистити и уредити стазу која води према њој, као и поставити одговарајућу двојезичну таблу са детаљима из прошлости тврђаве и подацима о значајним историјским личностима с којима је тврђава повезана, као што су војвода Хрвоје Вукчић, краљ Стефан Остојић, краљ Матија Корвин и Змај Огњени Вук", рекао је Врачар.

Према његовим ријечима, недавно откриће такозваног Врбаског мача у камену 2019. године на дну ријеке Врбас у селу Рекавице, недалеко од тврђаве Звечај, довео је у жижу интересовања страних и домаћих медија овај значајан историјски и археолошки локалитет.

"Једноипоручни мач, који приближно можемо датовати у другу половину 14. или прву половину 15. вијека, представља значајно материјално свједочанство о бурној прошлости овог мјеста и данас се налази изложен у сталној изложбеној поставци Музеја Републике Српске у Бањалуци", рекао је Врачар.

СТАТУС КРАЉЕВСКЕ РЕЗИДЕНЦИЈЕ

Према његовим ријечима, утврђени град Звечај састоји се од два дијела, горњег и доњег града.

"Горњи град се састоји од снажне донжон–куле овалног облика и бедема који су се спуштали према Врбасу на источној и западној страни. На мјесту природног прилаза на источној страни била је пресвођена капија. На западној страни, крај бедема који је био дуг око стотињак метара завршавала је четвртаста самостална кула, која је штитила са ове стране прилаз главној утврди", навео је Врачар.

Он је напоменуо да овај локалитет никада није довољно и до краја проучен, те да би накнадна археолошка истраживања могла дати одговор да ли је Звечај био и утврђени двор. Временски Звечај припада готичком стилу, мада има неке елементе романичких утврђења.

Врачар је навео да се утврђење Звечај први пут у историјским изворима спомиње 15. јануара 1404. године, као двор великог војводе босанског, кнеза Доњих Краја и херцега сплитског Хрвоја Вукчића, са којим су у везу биле доведене бројне контроверзе.

"Сматра се да је ово утврђење и саградио Хрвоје Вукчић. Он је имао значајну улогу у борби за угарски пријесто између Жигмунда Луксембуршког и Ладислава Напуљског, подржавајући потоњег. Када је Ладислав изгубио борбу, Хрвоје Вукчић се измирио са Жигмундом, али се ускоро поново сукобио с њим", прича Врачар.

Да се одбранио од угарског напада, Вукчићу су помогли Турци, те су 1415. године Угари претрпјели пораз у Лашви.

На тај начин Турци су почели да се мијешају у унутрашње прилике у Босни, што ће на крају довести до њиховог освајања 1463. године. "Сам Хрвоје Вукчић је у вјерском погледу лавирао између цркве босанске и Римокатоличке цркве, а након његове смрти, 1416. године у Котору /данашњи Котор Варош/, већи дио његових посједа припао је круни, па је у двору у Звечају, 15. марта 1419. године, краљ Срба и Босне Стефан Остојић примио дубровачко изасланство, потврдивши том приликом старе привилегије Дубровчанима", навео је Врачар.

То свједочи, истакао је он, да је Звечај тада имао статус једне од краљевских резиденција. Након тога Звечај се у изворима не помиње наредних неколико деценија, све до турског освајања.

ЈАНИЧАР КОНСТАТИН МИХАИЛОВИЋ, СРПСКИ ПЛЕМИЋ СА КОСОВА, ОСВАЈА ТВРЂАВУ

"Приликом освајања Босне у прољеће 1463. године, Османлије освајају и тврђаву Звечај и остављају у њој посаду састављену од јаничара којима је заповиједао Константин Михаиловић, поријеклом српски племић из мјеста Островице поред Новог Брда на Косову", навео је Врачар.

Као младић, Константин Михаиловић је био заробљен од Османлија приликом освајања Новог Брда 1455. године, и том приликом је регрутован у редове јаничара. Учествовао је и у освајању Босне, а за своје заслуге био је награђен мјестом диздара /команданта тврђаве/ Звечаја.

У јесен 1463. угарска војска, предвођена краљем Матијом Корвином, продире у Босну, осваја Јајце, а затим и Звечај у коме заробљавају Константина Михаиловића, који том приликом прелази на страну хришћана. "Звечај након угарског освајања, улази у састав Јајачке бановине, као дио војних напора Угарске да заустави турски продор према Средњој Европи.

Угарски краљ Матија Корвин, логоровао је подно Звечаја у јесен 1480. године, током похода против Турака, а један од учесника овог похода био је и чувени јунак из наших епских пјесама Змај Огњени Вук, односно титуларни српски деспот Вук Бранковић–Гргуревић, унук деспота Ђурђа Бранковића", напоменуо је Врачар.

Приликом овог похода угарски и српски одреди привремено су заузели и спалили Сарајево.

Катастрофални угарски пораз на Мохачу 1526. године и погибија краља Лајоша другог у борби са Турцима том приликом довели су убрзо до распада угарског одбрамбеног система на јужним границама.

Већ идуће године Османлије освајају Јајце, а затим и Звечај, који убрзо губи свој ранији значај због помјерања границе према сјеверу и западу и постепено бива напуштен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.