Три деценије традиције: Породица Танчица кестењем грије руке и срца

БАЊАЛУКА - Руке Бањалучана увелико грију врећице препуне топлог печеног кестења, чији је мирис незаобилазан дио јесењег пејзажа града. Иза тих штандова већ три деценије стоји породица Танчица доносећи пролазницима ову укусну јесењу посластицу.

Већ 28 јесен заредом Даниел Танчица, кога већина муштерија познаје као Танца, са породицом пече и продаје кестење, без чијег мириса Бањалука не би била иста. Танца смо запазили код штанда у насељу Росуље, на раскрсници код црвених зграда, гдје је у пуном јеку продаја мирисне делиције. Његов вриједни колега Митар рекао је за "Глас Српске" да је цијена печеног огуљеног кестења 28 марака по килограму.

 - Многи узимају од 200 до 300 грама, тек толико да се засладе. Сезону смо почели прије три седмице и трајаће све до почетка децембра - навео је продавац Митар А. додајући да му овај посао прија јер није посебно тежак.

Даниел Танчица је рекао да дневно продају од пет до десет килограма и додао да имају и сталне задовољне муштерије које их редовно посјећују.

Ипак присјећа се периода пандемије када су продавали двоструко више.

- Тада људи нису могли ићи у кафиће па су више шетали и тада је кестен био најтраженији. Куповна моћ је ослабила у посљедње двије године. Неко купи сиров кестен у продавницама и покушава пећи код куће, али само направи себи посла, јер га рерна често превише исуши. Ипак, већина не може да замисли јесен без доброг кестења - казао је Танчица.

Сирово кестење највише набављају са Козаре, а прије печења потребно га је пребрати и очистити.

- Треба да се зна с ког подручја је кестен, јер се не пече сваки на исти начин. Процес је различит за печење ситнијег или крупнијег кестења. Најбољи је онај који одстоји од седам до десет дана, јер је тада најслађи, а онај директно из шуме, ма колико лијепо изгледа, није укусан - објашњава Танчица.

Према његовим ријечима, нико не види онај дио посла код куће кад треба да истоварају и утоварају вреће пуне овог шумског дара.

- Поред ових осам сати за штандом, барем три сата издвајамо за такве припреме. Немамо слободних дана и радимо од пола четири до 11 навече. Већ шест мјесеци неуморно радимо, јер љети продајемо куване и печене кукурузе па нам се продаја кестења надовезује на тај посао - навео је он.

Додао је да је некад радио на тргу Крајине и испред Народног позоришта.

- Овдје у Росуљама радимо већ осам година, а 20 година имамо други штанд код студентског дома у близини кафића "Шкорпион" - рекао је он.

Бањалучанка Милица К. пробала је кестење код Танца и похвалила укус и носталгични мирис.

- Мирис ме подсјетио на дјетињство кад сам у повратку из школе куповала кестење и јела га на путу до куће па нисам могла да одолим. Мислим да цијена није толико папрена када се узме у обзир да сви купују мање количине, а кестен буде и очишћен - навела је она.

Они који желе да уштеде сирово кестење набављају у продавницама по нижим цијенама, а поједини се отисну и у оближње шумарке па сами прикупе плодове. Ипак, како кажу многи Бањалучани, јесен нема прави укус без врећице врућег, печеног кестења са једног од познатих штандова.

Сувенир града

Стилизовани лист дивљег кестена, чије алеје од давне прошлости красе град, 2010. године проглашен је званичним сувениром Бањалуке, поред врбаског чамца дајака.

- Овај сувенир нема идеолошких, националних ни било којих других примјеса, већ је то напросто карактеристика Бањалуке, јер управо кестен доминира бањалучким алејама - рекао је тадашњи градоначелник Драгољуб Давидовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.