Траписти обиљежили велики јубилеј: “Марија Звијезда” сија 150 година

Бањалука - Самостан “Марија Звијезда” оставио је у протеклих 150 година неизбрисив траг у развоју града. Сир трапист, прва хидроцентрала, пивара, мост преко Врбаса, прва болница, високошколска установа, основна и занатске школе оно су по чему ћемо га увијек памтити.

Изјавио је то у петак на конференцији за новинаре поводом прославе вијека и по постојања поменутог самостана директор “Каритаса” Бањалучке бискупије Миљенко Аничић.

- Славимо дан кад се трапистички монах Франц Фанер са шесторицом браће настанио у једној дрвеној колиби без прозора назвавши је “Марија Звијезда”. Ту започиње монашки живот у Трапистима- рекао је Аничић.

Бањалучки бискуп Фрањо Комарица је казао да је у питању јединствена вјерска и културна установа јер су монаси дошли из 16 европских земаља и донијели на ово подручје оно највредније што је Европа тада имала.

- Плодним радом обогатили су наш град отварањем самостана и оставили потомцима своја достигнућа. Важно је да та баштина буде сачувана и промовисана будућим генерацијама. Учинили су много да мир и заједнички живот различитих народа и вјерских заједница буде одржан - казао је Комарица.

Нагласио је да постоје идеје којима би могао бити да­т велики допринос друштву, али је зато неопходно да самостану буде враћен дио имовине.

У бискупији су посебно поносни на чувени сир трапист, справљан по јединственој рецептури у Новој Тополи и Александровцу, гдје су траписти имали двије филијале. Донијели су први грамофон и кино-апарат.

Њихову љубав према овдашњем становништву и константну потребу за просперитетом најљепше је исказао оснивач Фанер.

- Тјера ме на то љубав према овој земљи која је слична мојој некадашњој у Аустрији и према овом народу, који је у овим лијепим брдима и долинама пуно сиромашнији и погаженији него било који други народ на свијету. Како је богата и лијепа земља, а како сиромашан и унакажен народ који уздише под својим господарима - написао је Фанер у једном од својих списа.

Прва сијалица

Миљенко Аничић испричао је да фабрике које су монаси трапистичког реда градили нису могле радити без електричне енергије. Стога су одлучили да изграде хидроелектрану на Врбасу.

- Прва сијалица у Бањалуци засвијетлила је управо из хидроелектране, и то прије него у далеко развијенијем Загребу. Ове године је 120 година од када је прва електрична сијалица засијала на Балкану и исто толико од прве хидроелектране - рекао је Аничић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.