Тежак живот четворочлане породице Милоша Ћулума

Ни ја ни супруг не радимо. Живимо само од 40 марака дјечијег доплатка. Да нам није кравице и добрих људи, поцркали бисмо од глади, жали се Славица Ћулум

ОТКAКО су прије 12 година кренули у избјеглиштво оставивши своју имовину у Гламочу, породицу Милоша Ћулума прате само муке и невоље. Милош, Славица и њихова дјеца, тринаестогодишњи Зоран и десетогодишња Зорана, годинама су се селили од немила до недрага. Данас су се скрасили у селу Блажевац код Сарачице, опет у туђој кући, која само што се није распала. Милошева супруга Славица испричала нам је да немају новаца ни да нормално живе и школују дјецу, па о градњи свог крова над главом не могу да размишљају. - Ни ја ни супруг не радимо и живимо само од дјечијег доплатка, који је 40 марака. Зоран иде у седми и Зорана у четврти разред основне школе, за њих треба купити књиге, одијело, а одакле. Да нам није кравице и добрих људи, поцркали бисмо од глади - рекла је Славица и додала да о својој кући могу само да сањају. Према њеним ријечима, она и супруг љети раде на дневницу, како би дјеци обезбиједили да имају шта јести, али и таквог посла је све мање. Кућерак у којем живи ова четворочлана избјегличка породица нема ни купатила. Састоји се од двије мале собе у које једва могу да стану кревет и сто, а зидови куће су шупљи и поцрњели од влаге. - Ћебадима и крпама запушили смо рупе да не дува и да ми се у кућу не увуче каква животиња. Највише се бојим љети змија и да се зидови не сруше на дјецу. Што је најгоре, ово није моја кућа и сутра ме власник може избацити, а ми немао куд до на улицу - испричала је Славица. Она је додала да су раније морали изаћи из веће куће у коју су се били уселили, јер се њен власник вратио, па су се скрасили у овом кућерку. Породици Ћулум нико осим пријатеља, комшија и рођака није помогао, а власт, пожалили су нам се они, као да их је заборавила. - Да није пријатеља, не знам шта бисмо и како, јер од власти и државе помоћи немам, нити очекујем. Само смо од Центра за социјални рад добили једном 140 марка и то је све - пожалила се Славица. Њихова имовина у Гламочу је попаљена и похарана, није остало ништа, а никакву одштету нису добили. Славицу, како нам је испричала, једино тјеше и држе у животу њена дјечица, тринаестогодишњи Зоран и десетогодишња Зорана. Иако помоћ од власти не очекује, нада се да има људи добре воље и мека срца, које моли да им помогну. Н. ТОМAШЕВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.