Тетовирање плаћају и по 1.000 марака
Осликавање тијела или тетоважа у посљедње вријеме је све популарније међу младим Бањалучанима. За овај тренд број заинтересованих је из дана у дан већи јер су давно прошла времена када се сматрало да се тетовирају само војници или проблематични момци. Многи су заљубљени у то па знају да дају и по 1.000 марака за једну тетоважу.
Рекао је ово за "Глас Српске" власник једног од три регистрована студија у Бањалуци, Игор Пешић.
- Док је за оне који су бар једном осликали неки дио тијела тетовирање постало нешто попут личног печата, за нас који то радимо је, осим начина живота, и умјетност која се у правом смислу те ријечи увлачи под кожу. Врло често се они који су већ једном урадили неки мотив врате да ураде још. Мушкарци најчешће осликавају руке, рамена и леђа, а жене рамена и зглобове ногу... - рекао је Пешић.
Истакао је да им је највећа сатисфакција када клијент оде задовољан из студија.
- Иако смо у овом послу годинама, сваки пут нам је велико задовољство када поново видимо познато лице које дође са новом идејом, или разрадом нечег што смо већ урадили - поносан је Пешић.
Додао је да мотиви и величине варирају од клијента до клијента.
- Све је то у складу са маштом и вољом да се саслушају сугестије, као и финансијске могућности. Процес тетовирања од почетка до краја је стерилан, тако да постоји минорна могућност ризика од инфекције - објаснио је Пешић.
Нагласио је да компликације могу да настану искључиво онда када они који су се тетовирали не испоштују оно што им је речено код правила одржавања и зарастања тетоваже.
- То могу бити компликације у смислу једино споријег зарастања, а до сада није било екстремних случајева. Једино што је екстремно код нас су мотиви и величине тетоважа - рекао је Пешић и додао да цијена зависи управо од величине и компликованости мотива.
Напоменуо је да су свакидашњи мотиви нешто ситнији, као што су кинески знакови, слова и поједини натписи и да се на њих одлучују припаднице њежнијег пола, док су рјеђи портрети и садржајније слике.
Ипак, одлука за осликавање тијела које остаје цијели живот је индивидуална, па тако постоје они који би се одлучили на тако нешто, као и они који то никада не би урадили.
Према ријечима суграђанке Бојане Шатара, прву тетоважу је урадила прије три године и никада се није покајала због тога.
- Са 25 сам урадила прву ситнију тетоважу, кинески симбол плеса јер сам се њиме бавила више од деценију. То је нешто јако битно за мене, па сам је мало проширила претпрошле године и не знам да ли је ту крај - кроз смијех каже Шатара.
С друге стране, Огњен Јанчић каже да је разлог што није до сада урадио тетоважу тај што се боји да би се послије неког времена предомислио.
- Никад нисам чврсто одлучио да се истетовирам, јер ми ниједан мотив није био нешто посебно, па нисам хтио да пренаглим и касније се кајем и морам хируршки или ласерски да скидам слику - рекао је Јанчић.
Скидање тетоважа
Према ријечима естетског хирурга Дарка Јовића, на уклањање тетоваже обично се одлучује млађа популација.
- То су најчешће разлози јер су истетовирали нешто што је у том периоду било актуелно, а онда су се покајали или им је досадило. Најлакше се скидају црна и плава боја, док се зелена скида врло тешко, а за браон и црвену треба и по неколико понављања - рекао је Јовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
