Сусрет генерација некадашњe Учитељскe школe: Опет би изабрали исти позив

БАЊАЛУКА - Љубав према учитељском позиву, пријатељства која трају више од пола вијека и жеља да се врати некадашња Учитељска школа обиљежили су сусрет генерација које су у суботу славиле велике јубилеје матуре у Бањалуци.

Учитељица Јелена Благојевић, која је обиљежила 55 година матуре, рекла је за "Глас" да се учитељској професији одазвала из велике љубави према својој учитељици.

- Гледала сам је и слушала и осјетила да могу и ја бити тако добра као она. Често сам је имитирала. Кући сам се играла учитељице и прозивала ђаке. То ми је била велика жеља и данас сам у пензији срећна што сам била учитељица - испричала је она.

Према њеним ријечима, Учитељска школа поставила је чврсте темеље како би ђаци стасали у праве, честите и поштене људе.

Порука бивших учитељица: вратити Учитељску школу

- Желим да се врати Учитељска школа и све те методике које смо ми учили, али да школа не буде приватна. Више нема оног "другарице учитељице" у чему је било неке посебне дражи. Пословица каже "Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба", а ја бих рекла да тако стварно и јесте - поручила је учитељица Јелена.

Зграда некадашње Учитељске школе и двориште у којем су проводили ђачко доба, каже учитељица Јелена, исто је као што је тада било.

- Ту су се рађале многе љубави. Наш одлазак у Градишку за вријеме земљотреса много је утицао на то да се још боље упознамо - казала је она.

Учитељица Ирена Гагула, дјевојачки Тешић, прославља 60. годишњицу матуре, а за "Глас" каже да је тешко издвојити најдражу успомену из ђачке клупе.

- Нисам знала шта да одаберем кад сам завршила основну школу. Вољела сам јако дјецу, али сам се плашила музичког јер је била једна опасна наставница о којој се стално причало, али кад сам дошла у Учитељску школу имала сам пет - истакла је она.

Четрдесет година посветила је oвом позиву и било је веома тешко отићи у пензију.

- Струје пет година нисмо имали у забаченом селу у које сам дошла из града како бих радила и газила сам снијег до појаса до школе, али опет бих изабрала исто - нагласила је учитељица Ирена.

У сваком дјетету видјела је посебну личност, а каже да је, када је било неких ситуација, тражила узроке зашто се дијете понаша тако како би пронашла рјешење.

Сјећања на школске дане, пријатељства и младост

Учитељица и професорица математике Мирјана Предраговић Ступар још од времена када је похађала ОШ "Милан Радман" низала је успјехе. Била је прво "Златно перо", а у Учитељској школи имала је одличан успјех и била је ослобођена матуре.

- Поред учења имали смо и друштвене активности. У другом разреду била сам први предсједник школске заједнице, односно предсједник свих предсједника одјељења. Школа нам је дала темељ уз који смо могли послије наставити било какве студије и с лакоћом их завршити. Крајње је вријеме да се врати наша школа јер, без увреде за колеге, нема учитеља без учитељске школе - поручила је Предраговић Ступар.

Било је девет одјељења у њеној генерацији, а многи су се одселили, па због тога годишњицу матуре прослављају различите генерације.

- Једини живи професор је професор Миљко Шиндић, заслужан за формирање Академије умјетности у Бањалуци. Причао нам је прошле године на окупљању да је то био мукотрпан процес и да се више година радило на томе - рекла је она

Министарству просвјете упутиће допис и иницијативу да се врати учитељска школа како би достојанство просвјетара и квалитет у настави подигли на виши ниво.

О томе да сједи за катедром и учи најмлађе, Стана Зечевић сањала је још као дјевојчица, а за "Глас" истиче да, иако је у пензији, још ради свој посао.

- Радила сам у Основној школи "Петар Петровић Његош" и отишла у пензију, а сад у другој школи радим са дјевојчицом са посебним потребама и толико сам срећна да у овим годинама могу да помогнем дјеци - испричала је она.

Током школовања, учитељица Стана и њени школски другови и другарице били су сложни, али присјетила се и једног несташлука

- Једном нам професор није дошао на час и требало је да га замијени професор Шемсо. Договорили смо се да побјегнемо, али је наишао професор и питао нас шта то радимо. Рекли смо му: "Идемо кући" и прошли поред њега - рекла је ова учитељица кроз смијех. Присјетила се и разредника Богољуба Прерадовића који је, истиче, био диван педагог.

Након окупљања некадашњих матураната, за музику се побринуо њихов школски друг Миро Маринковић, члан Градског тамбурашког оркестра. Разговори, сјећања и смијех настављени су у парку "Младен Стојановић", а потом и на вечерњем дружењу у "Студенцу".

Једва чекали часове математике

Мирјана Предраговић Ступар рекла је за "Глас" да ученици обично не воле математику, али њени ђаци су једва чекали часове.

- Мој мотив био је да ученике треба стимулисати и мотивисати. Можда сам због добре методичке припреме држала часове с лакоћом. Покушала сам дјеци на што једноставнији начин приказати сложене ствари што су они вољели. Жељела сам да дјеца осјете љепоту математике и да логичка закључивања пренесу и на друге области живота - испричала је Предраговић Ступар.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.