Страх од бетонизације поново окупља мјештане Росуља: Не желе фонтану и зграде умјесто кућа

БАЊАЛУКА - Мјештани бањалучког насеља Росуље окупиће се у уторак 25. августа у 19 часова на мирном протесту на платоу зграде у улици Пете козарске бригаде број 4 како би указали на могуће проблеме које са собом носе планиране измјене регулационог плана.

Члан Савјета мјесне заједнице Марио Клепић рекао је за "Глас Српске" да се протестни скуп грађана одржава због планиране изградње нове саобраћајнице и неколико вишеспратница у јужном дијелу насеља.

- Надамо се да ће се одазвати што већи број грађана како бисмо надлежнима указали на проблеме које би реализација предложених промјена могла донијети овом мирном насељу - нагласио је он.

ШТА ЈЕ ПРИХВАТЉИВО

Истакао је да је једино прихватљиво рјешење ове ситуације одбацивање предложеног регулационог плана.

- Требало би да се изради нови урбанистички план и да се мјештанима омогући индивидуална градња њихових објеката уз ограничену спратност. Усвајање овог регулационог плана значило би радове у насељу током наредне четири или пет година, што би створило велике гужве. Поред тога, таква изградња додатно би оптеретила постојеће саобраћајнице и створила притисак на инфраструктуру, која не може да поднесе повећан број становника и возила - појаснио је Клепић.

Додао је да ће инсистирати на томе да Росуље у новом урбанистичком плану буду уврштене као насеље хуманог породичног становања, са максималном спратношћу П+2.

Мјештанин Мирослав Маргетић је истакао да проблеми са планском документацијом у овом дијелу града трају више од двије деценије.

- Када сам се 2006. године вратио у Бањалуку, затекао сам ситуацију да је моје породично двориште планским документом који је на снази од 2003. године, предвиђено као зелена површина са фонтаном. Моја породица је на тој парцели више од стотину година, а кућа је уредно уписана и постоји од времена Аустроугарске. Ипак, нисам могао да добијем дозволу ни да је санирам - рекао је Маргетић.

Како каже, након што се тада обратио надлежнима, добио је образложење да је планом на том простору предвиђена друга намјена, те да су мјештани имали могућност да уложе примједбе.

- Објашњавали су ми да је било времена за жалбу и питали зашто се нисам жалио, а нисам тада живио овдје. Више пута сам се обраћао граду, али је одговор увијек био исти. Тако је имовина моје породице, која је ту више од једног вијека, практично обезвријеђена - истакао је Маргетић.

Додао је да његова породица није једина која се нашла у таквој ситуацији те да постоји још неколико дворишта старосједилаца која су добила другачију намјену.

УГРОЖАВАЊЕ КУЋА

Према његовим ријечима, управо су таква искуства додатно забринула мјештане који сада страхују да би нова планска рјешења могла угрозити њихове куће и имовину.

- Људи су, поучени искуствима нас који смо се већ сусретали са оваквим проблемима, схватили да се може догодити да им кућа и двориште више не буду њихов животни простор, већ да планом буду предвиђени за неку другу намјену. Ако вам са свих страна изграде велике стамбене објекте и затворе приступ, ваша имовина више нема исту вриједност, а квалитет живота се значајно погоршава - рекао је Маргетић.

Говорећи о тренутном приједлогу измјена регулационог плана, истакао је да мјештани не желе да се развој града заустави, већ траже да се будућа градња планира на начин који ће узети у обзир потребе цијелог насеља.

- Прихватљиво рјешење је да се овај регулациони план поништи и да се приступи изради урбанистичког плана. Ако није могуће одмах урадити урбанистички план за цијели град, онда треба урадити за појединачна насеља. То је велико подручје и заслужује свеобухватно планирање, морају се сагледати саобраћајнице, канализација, водовод, одводња, паркинг, зелене површине, школе, вртићи и све остало што је потребно за нормалан живот људи - поручио је он.

ДУГОРОЧНИ ПЛАН

Мирослав Маргетић рекао је да би требало направити дугорочан план развоја насеља уз учешће стручњака и грађана.

- Направимо план који ће важити наредних 30 година уз учешће струке и мјештана. Када људи знају шта је планирано и када је цијело насеље сагледано као једна цјелина, мање је простора за незадовољство. Поента је да се град развија, али плански и тако да се води рачуна и о људима који већ живе овдје - закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.