Штетан утицај клима уређаја минималан, ако се користе правилно

БAЊОЛУЧAНИ ових дана, с обзиром на велике врућине траже разне начине да се расхладе, тако да је број оних који уграђују клима уређаје у своје станове и пословне просторе све већи.

Начелник Службе породичне медицине бањолучког Дома здравља др Невена Тодоровић истакла је да су мишљења подијељена и да се не може прецизно рећи да ли је клима уређај штетан за људски организам или није.

- Имајући у виду чињеницу да просјечне температуре ваздуха нису исте данас и прије петнаест година и да је глобално загријавање све веће, људи траже начин да обезбиједе нормално функционисање у животном и радном простору - истакла је др Тодоровић.

Додала је да је штетан утицај клима уређаја на здравље људи минималан ако се користи правилно и према упутству, односно ако се редовно чисте филтери за пречишћавање ваздуха и ако се температура одговарајуће подеси.

- Постоје савременији клима уређаји, који су и скупљи од других и они имају посебне филтере и воду и не задржавају бактерије из ваздуха него их уништавају. Да би се организам прилагодио и да не би било нежељених дејстава, препоручује се да се температура на клима уређају, у просторији која се расхлађује подеси на четири до шест степени ниже од температуре ваздуха напољу - објаснила је др Тодоровић.

Она каже да превелике температурне разлике негативно дјелују на људски организам и да долази до такозваног циркулаторног шока.

- Aко се неправилно користе, ови уређаји негативно утичу на рад срца, респираторни систем, крвни притисак, може да се јави црвенило на кожи, а веома често главобоља и укоченост врата. Када је ријеч о хроничним болесницима, склоност ка нежељеним дејствима је већа, зато је неопходно водити рачуна о томе како користити ове уређаје. Такође, данас већина аутомобила има уграђен клима уређај, па се и ту препоручује гашење климе петнаестак минута прије изласка из аутомобила, да би се организам привикао на температуру ваздуха и избјегао топлотни удар - рекла је др Тодоровић.

У граду увијек топлије него на селу

Др Тодоровић напоменула је да је у самом граду температура ваздуха увијек у просјеку за четири степена топлија него у руралним подручјима.

- Можемо слободно рећи да у сеоским подручјима и мањим мјестима постоји природно регулисање температуре, јер шуме и зеленило "одвлаче" врућину и зато је ваздух свјежији, него у градовима гдје је нажалост, све више грађевина и бетона, а све мање зелених површина -  додала је др Тодоровић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.