Стари занати на издисају

Бањалука - Занати, који су деценијама многим Бањалучанима били главни извор прихода, све више одлазе у прошлост, а мајстори, који су суграђанима годинама пружали услуге, принуђени су да на своје радње ставе катанце.

Чувар традиције и мајстор израде чувених дајак чамаца на подручју Бањалуке Андреј Замоло је рекао да је његова породица једина у граду која се још бави овим послом.

- Мој дјед је направио први дајак чамац давне 1936, а отац 1964. године. Брат и ја, још као мали, гајили смо љубав према чамцима и Врбасу, тако да смо свој први самостални чамац израдили 2006. године, послије смрти оца и тако наставили дугу традицију - испричао је Замоло и додао да су, одласком у иностранство породице која се осим његове бавила израдом дајак чамаца, они остали једини чувари овог заната.

Према његовим ријечима, разлог што се све мање људи бави овим послом је савременија израда чамаца, а самим тим и дужи вијек њиховог трајања.

Власник једине вуновлачарске радње у Бањалуци Горан Ирић је рекао да је и овај занат у опадању.

- Сточни фонд опада, села су све пустија, а без села нема ни овог посла. Наступило је доба нових технологија, а то не иде на руку овом занату - рекао је Ирић и додао да је због нових околности принуђен да размишља о неком другом послу.

- Послије 22 године рада можда је дошло вријеме да закључам врата своје радње и потражим нови посао, јер се од овога више не може живјети. Ипак, још се борим и помало радим, али живот занатлија у данашње вријеме је тежак и мислим да је наше пропадање питање дана - закључио је Ирић.

Нажалост, ово нису једини примјери заната који су пред гашењем. Раме уз раме са израдом дајак чамаца и вуновлачарством су и часовничари. Часовничар Борислав Рогић бави се поправком сатова од 1976. године.

- Све је мање класичних поправки механичких часовника. Тржиште нуди јефтину робу. Људи све мање маре за квалитет, важнији су изглед и цијена - казао је Рогић.

Занатлије сматрају да је неопходно стимулисати занатске дјелатности. Казали су да није потребно враћати вријеме и технику, него да је дужност друштва да се потруди да не дође до изумирања заната.

Бербери

У граду на Врбасу занат од изумирања за сада успјешно чувају бербери. Према подацима Одјељења за привреду Административне службе града, у Бањалуци су регистрована 72 мушка фризера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.