Становници удишу другу класу ваздуха пуног чађи

Највећа дневна концентрација угљен-моноксида забиљежена у протеклом периоду била је 2,388 микрограма по кубном метру, а измјерена је и висока концентрација честица чађи од 48,21 по метру кубном. Подаци за септембар показују да су били у границама прве класе квалитета ваздуха, док резултати за октобар указују да се квалитет ваздуха спустио на другу класу.

Рекао је ово за "Глас Српске" портпарол Aдминистративне службе града Миленко Шајић.

- Почетак сезоне гријања свакако резултира аерозагађењем. Подаци које нам је доставио Институт за грађевинарство показују да се, за вријеме грејне сезоне, повећава степен концентрације полутаната у ваздуху. Највећи загађивачи су димњаци градске топлане и индивидуалних ложишта те аутомобили. Мјерења су обављена на четири локације у граду, а то су Борик, Обилићево, Центар и Паприковац - објаснио је Шајић.

Он је објаснио да се концентрација угљен-моноксида кретала у границама друге класе, осим у Обилићеву, гдје је била у границама прве класе, док је концентрација чађи била највећа у Борику.

- Поједини полутанти имају различита дјеловања на људски организам, па тако повећање концентрације угљен-моноксида се манифестује кроз његово везивање са хемоглобином, чиме се истискује кисеоник и отежава његов транспорт кроз организам, па долази до сметње у равнотежи, тешкоћа при дисању, главобоље - истакао је Шајић.

Из Дома здравља упозоравају да загађење ваздуха неповољно утиче на здравље људи.

- Респираторни и кардиоваскуларни системи су најугроженији. Изложеност високом нивоу аерозагађења утиче на повећан број акутних инфекција горњих и доњих дијелова респираторног тракта, а највише су угрожена дјеца, старије особе и хронични болесници - рекла је специјалиста породичне медицине др Косана Станетић.

Она је још објаснила да код болесника са хроничним болестима респираторних и кардиоваскуларних органа, висок ниво аерозагађења може довести до погоршања здравственог стања.

Из Центра за животну средину кажу да би прелазак на коришћење алтернативних, геотермалних горива и природног гаса помогао да се смањи загађење ваздуха.

 - Податак да ми и даље користимо мазут као основно гориво за загријавање котлова је поражавајући. Aли, нажалост, нико не даје упутства становницима како да пређу на много ефикасније и по животну средину мање штетне системе гријања, као што су искоришћавање соларне енергије, гријање на гасне системе - рекао је водитељ програма транспорт у Центру за животну средину Тихомир Дакић.

Параметри

- Приликом праћења аерозагађења у граду мјери се концентрација седам параметара од којих су најштетнији угљен-диоксид, угљен-моноксид и чађ. Они поред тога што штетно дјелују по здравље људи, изазивају штетност за фотосинтезу, као и раст и принос биљака - казали у Институту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.