Споменик чека пројекат обнове

Бањалука - Иако се споменик на Бањ брду недавно нашао на листи националних споменика БиХ, у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа кажу да је споменик у лошем стању, али да немају новца за његову реконструкцију.

У Заводу, у чијој је надлежности око 800 споменика широм РС, истичу да својим буџетом не могу да покрију потребе свих споменика и да имају веома мало новца за обнову појединачних објеката.

- Завод је учествовао прије неколико година у изради пројектне документације о стању споменика и потребним средствима за реконструкцију. Та цијена је до сада измијењена и потребно је урадити нову процјену како бисмо знали колико би тачно коштала обнова - прецизирали су у Заводу.

Додали су да су за ову годину за програмске активности за све објекте на територији РС имали око 200.000 КМ, чиме су обухваћена археолошка истраживања, конзерваторско-рестаураторски радови, издавачка дјелатност и слично.

- Споменик на Бањ брду има знатних оштећења, али она не могу довести до потпуног рушења. У овој години нисмо уврстили споменик у пројекат обнове, а за идућу ће нам главни проблем бити недостатак новца - рекли су у Заводу.

Сматрају да би у обнову споменика требало да се укључи више институција како би заједно могле да аплицирају за донаторска средства.

- Тако нешто би тек било могуће када имате пројекте који говоре колика су оштећења и колико пара је потребно - понављају у овом заводу.

У Туристичкој организацији града (ТОБЛ) надају се да ће  послије проглашења националним спомеником већа пажња бити посвећена спомен-обиљежју на Бањ брду.

- То укључује проналазак новца за реновирање, јер је споменик  у прилично лошем стању. Потребно је обновити и музеј који се некада налазио у унутрашњости споменика. Само мјесто гдје се налази споменик је важно и као локација за панорамско разгледање града - рекао је виши стручни сарадник ТОБЛ-а Младен Шукало.

Градња

Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби (1941-1945) дјело је академског вајара Антуна Аугустинчића,  једног од највећих југословенских вајара и мајстора меморијалне пластике.

Споменик је откривен на Дан устанка народа БиХ - 27. јула 1961. године уз присуство највиших државних руководилаца.

Споменик се унеколико разликује од макете коју је изградио Аугустинчић, маузолејског је типа, висине 13 метара и дужине 24 метра. Својим димензијама и монументалношћу требало је да покаже величину жртве поднесене за слободу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.