Бањалука поново у смогу: Савјети стручњака како сачувати здравље

БАЊАЛУКА – Грађани Бањалуке поново се суочавају са нездравим ваздухом, а концентрације штетних честица у појединим дијеловима града премашиле су граничне вриједности.

Стручњаци упозоравају на то да су посљедице све уочљивије, посебно код дјеце, хроничних болесника и алергичара, док као један од ријетких предаха од смога наводе боравак у шумама и на оближњим брдима, гдје је ваздух знатно чистији.

Према подацима странице "Зрак екоакција" јуче је индекс квалитета ваздуха износио 173 у поноћ у Лазареву. На овој страници навели су да је због загађења могућа појава појачаних симптома и интензитета болести код особа с болестима срца и дисајних органа, попут астме.

- Сви остали би могли почети осјећати негативан утицај загађења на здравље. Било какве вањске физичке активности треба да смање плућни и срчани болесници, труднице, дјеца и старије особе. Продужена или већа напрезања током боравка напољу требало би да избјегавају сви остали - појашњено је на страници "Зрак екоакција".

Симптоми

Педијатар и алерголог доктор Бранислав Лолић рекао је за "Глас Српске" да је симптом дуготрајног излагања смогу најчешће иритација слузнице, поготово носа, који је први дио респираторног система изложен загађењу.

- Могући су кихање, цурење из носа, надраженост очију те кашаљ као одбрамбени механизми. Уколико загађеност дуже траје, могућа је повећана склоност респираторним инфекцијама, посебно код особа које имају проблем са алергијама и астмом, код којих може доћи и до отежаног дисања - навео је он.

Доктор Лолић је појаснио да је обичну прехладу могуће лако разликовати од реакције на загађен ваздух.

 - Прехлада је најчешће праћена повишеном температуром. Код дјеце школског узраста и у породицама са више укућана више особа ће имати сличне тегобе које трају око шест дана. Код пролонгираног излагања аерозагађењу тегобе могу дуже трајати - казао је он.

Према његовим ријечима, упркос томе што плућа имају различите одбрамбене механизме, вишемјесечно излагање може бити проблем.

- Срећом, наша клима је таква да се у зимском периоду појаве падавине па снијег и вјетар донекле олакшају ситуацију - рекао је Лолић.

Препоруке

Превентивне прегледе плућа увијек сматра потребним, али каже да нема потребе за паником.

- Сматрам да је много важније да људи кад год имају времена изађу на бањалучка брда, гдје је мања концентрација аерозагађења. Они који немају срећу, па живе у подручјима гдје нема таквог рељефа имају већи проблем - истакао је доктор Лолић и рекао да Кнежево, Козара и Мањача пружају погодне услове онима који их могу посјетити.

Превентивне мјере попут пречишћивача ваздуха у просторијама могу помоћи, рекао је овај доктор.

- Приликом провјетравања просторија треба да се прати у којим је периодима концентрација аерозагађења највиша. Рано ујутро је добро вријеме за то, као и у периоду послије 12 часова, поготово кад је вјетровито - поручио је он.

Овом темом доктор Лолић бави се од 1985. године, када је припремао магистарски рад.

- Ово је једна битка коју као цивилизација губимо, јер је загађење ваздуха присутно свуда око нас. Не може се зауставити на нивоу једне општине, града или државе, што постаје заиста велики проблем. Знамо да колико је аута, толико је извора загађења и да је врло тешко пронаћи рјешење - рекао је он и додао да астматичарима маске могу помоћи, али да су све методе заштите благе и недовољне.

Лолић сматра да су дјеца осјетљивија од одраслих те да зависе од родитеља, на које такође утиче смог.

- Потребно је да буде створена навика и да родитељи нађу времена, поготово у овом дијелу године, да дјецу изведу тамо гдје има дрвећа, које помаже у смањењу штетног утицаја аерозагађења - поручио је Лолић.

Мјештанка Обилићева М. Ф. рекла је за "Глас" да јој смог смета зато што јој нарушава здравље, али и зато што има непријатан мирис.

- Сваки пут кад изађем из стана, у било ком дијелу дана, почнем кашљати и мислим да стварно нису потребна никаква мјерења да би показала да ли је ваздух загађен кад се може, не само осјетити мирис, него то видјети и голим оком - казала је ова Бањалучанка.

Унутрашње загађење

Доктор Бранислав Лолић рекао је да је важно водити рачуна и о концентрацији унутрашњег загађења ваздуха.

- Пушење треба избјегавати, посебно у кућним условима, односно у затвореним просторима, нарочито у периоду када је и загађење ваздуха напољу велико и штетно за здравље - поручио је Лолић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.