Сјећање на разорни земљотрес у Бањалуци: У хладноћи камп-приколице тражили топлину дома

БАЊАЛУКА - Бањалука је прије 57 година у само неколико тренутака изгубила дио свог лица, а њени становници домове, сигурност и безбрижност. Земљотрес, који је 27. октобра 1969. године погодио град, оставио је дубоке ожиљке на његовим улицама и у животима суграђана.

Из рушевина се постепено рађала нова Бањалука, али су сјећања на октобарско јутро, када се тло измицало под ногама, остала трајна опомена. Иако природне катастрофе не можемо спријечити, разорне посљедице могу бити ублажене само правовременом припремом.

О размјерама страдања свједоче подаци да је земљотрес магнитуде 6,6 према Рихтеровој скали однио 15 живота, док је 1.117 људи повријеђено.

Како је изгледао живот након разорног земљотреса и како су се Бањалучани суочавали са посљедицама катастрофе, присјетила се Нада Тешановић, данас професор и делегат у Вијећу народа Републике Српске. Она је за "Глас Српске" испричала да је тада похађала трећи разред Гимназије.

- Сви смо трчали да видимо шта је са нашом школом. Када смо схватили да наставе неће бити, заплакали смо и почели да се питамо шта ћемо сад и гдје ћемо завршити школовање - казала је она.

Гимназијалци далеко од дома

Неколико дана касније сазнали су да ће наставу похађати у вагонима, што је трајало око два мјесеца, а потом су школовање наставили у Цриквеници.

- Одлазак од куће у тим годинама није био лак. Били смо тужни што се растајемо од родитеља и одлазимо у непознато, али смо се и радовали што идемо сви заједно као разред. Било нам је лијепо тамо и професори су бринули о нама. Становали смо у хотелу, а до гимназије у коју смо ишли на наставу пјешачили смо километар или два - навела је она, додавши да их је изненадила бура какву до тада нису доживјели.

Нада Тешановић

За новогодишње празнике неколико ученика добило је прилику да посјети породице, а међу њима и Тешановићева.

- Становали смо у приватној кући, а земљотрес је добар дио срушио, па смо добили камп-приколицу. Те године била је јака зима. Моја породица је боравила у приколици и када сам дошла за празнике сјећам се колико је било хладно - казала је Тешановићева.

Ипак, ни боравак у Цриквеници није прошао без страха, јер су током наставе и тамо доживјели земљотрес. Крај школске године дочекали су далеко од куће, а повратак у родни крај и сусрет с родитељима донијели су им радост коју ни данас не заборављају.

Повратак који се памти

Четврти разред наставили су у просторијама основне школе у Борику, данашње ОШ "Бранко Ћопић", док су матуру прославили у хотелу "Палас".

- Било нам је неугодно, радило се, цијели град је био једно велико градилиште. Није било забава какве бисмо ми иначе вољели у тим годинама - истиче она.

Бањалука се, каже, обновила уз солидарност, донације и помоћ других градова и република, али су јој остала сјећања на порушене улице и домове, Господску улицу, те на рањене и болесне који су смјештани у школске просторије, јер је болница била оштећена.

Гимназија у којој је Нада Тешановић започела школовање није обновљена након оштећења, већ је срушена, а нова зграда никла је на мјесту некадашње Медицинске школе у Змај Јовиној улици.

Нова сазнања о страдалима

Земљотрес који је погодио Бањалуку 27. октобра 1969. године најјачи је земљотрес са епицентром на територији БиХ и један од најјачих на простору бивше Југославије, рекла је за "Глас Српске" Весна Шипка, самостални стручни сарадник за планове заштите и спасавања у дијелу ризика од земљотреса.

- Ниједан град нити његови становници не могу у потпуности да буду спремни за разорни земљотрес. Припремљеност зависи од спремности институција, привредних и других правних лица и становништва - каже она.

Деценијама се у јавности наводило да је у земљотресу погинуло 15, а повријеђено око 1.100 људи. Ипак, тврди Шипка, није постојао званичан документ са потпуним и верификованим подацима о страдалима. Истраживањем које Шипка спроводи провјерени су постојећи спискови, а дошло се и до сазнања о особама које су од посљедица тешких повреда преминуле у болницама других градова.

Весна Шипка испред "Кривог сата"

Споменик чува сјећање и опомиње

"Криви сат", симбол града и подсјетник на потрес који је заувијек зауставио казаљке у девет часова и 11 минута, обновљен је, а поред њега је 30. јула ове године постављена спомен-плоча са именима 14 жртава. Пет имена идентификовано је истраживањем, каже, а подаци о другим страдалима чекају на потврду њихових породица. Шипка истиче да они не чувају само сјећање на страдале већ подсјећају и на опасност која и даље постоји.

Отпорност школских зграда под лупом

Највећи сеизмички ризик, како је појаснила, постоји у густо насељеним дијеловима града и подручјима са старијим, рањивијим објектима. Посебну пажњу треба посветити школама, болницама и установама социјалне заштите, попут домова за незбринуту дјецу и старија лицa.

- Више од половине школских објеката на подручју града изграђено је прије земљотреса 1969. године и тада је претрпјело мања или већа оштећења. У  току је прикупљање података о санацији тих школа, што би требало да пружи увид у стање школског фонда и његову отпорност на  земљотрес - рекла је Шипка.

Спасилачке јединице спремне

Шипка истиче да Бањалука има специјализовану јединицу за спасавање из рушевина, чији су чланови обучени за потрагу и спасавање затрпаних. У њеном раду учествују и припадници Горске службе спасавања, која располаже потражним псом са водичем и специјализованом опремом. Цивилна заштита располаже алатом за разбијање и уклањање препрека, а осим тога води евиденцију о механизацији и другим средствима привредних субјеката која се могу ангажовати у ванредним ситуацијама.

Паника отежава реакцију

Ипак, опрема и обучене екипе нису једини предуслов за ефикасно реаговање. Важну улогу има и то да ли грађани знају како да се понашају током потреса. Искуства са терена, укључујући и реакције грађана током земљотреса у Петрињи 29. децембра 2020. године, наводи Шипка, показују да ниво свијести о правилном поступању још није на задовољавајућем нивоу.

- Иако је епицентар био удаљен 100 километара, потрес се значајно осјетио у Бањалуци и изазвао узнемиреност међу грађанима. У таквим ситуацијама уочено је неадекватно понашање, одсуство планског и организованог реаговања, па чак и појава панике и ширење непровјерених информација - подсјетила је она.

Oдсјек за послове цивилне заштите и Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачкe јединицe (ПТВСЈ) у октобру интензивира активности, укључујући и редовне едукације, а ове године планирана је серија предавања у образовним установама које ће одржати Весна Шипка.

- Већина наших активности реализује се у школама, а досадашње искуство указује на то да је ниво припремљености потребно знатно унаприједити, о чему је информисано ресорно министарство - истакла је она.

Весна Шипка закључила је да је неопходна континуирана едукација како би грађани у критичним ситуацијама знали како да реагују.

Мјере заштите

Током земљотреса најважније је избјећи панику и не покушавати бјежати из објекта, већ заузети заштитни положај, савјетује Весна Шипка.

- Треба се удаљити од прозора, заштитити главу рукама или под чврстим столом и сачекати да потрес прође. Након тога објекат треба опрезно напустити, без коришћења лифта, те се удаљити на отворен простор, даље од далековода и расвјетних стубова. Важно је пратити упутства надлежних служби и не насједати на гласине - навела је она.

Грађанима би било корисно да имају спаковану торбу са основним некварљивим намирницама, флашираном водом, лијековима и топлом одјећом, коју би приликом изласка из куће понијели са собом.

Три кључна изазова

Иако је систем заштите и спасавања унапријеђен, Весна Шипка издваја три кључна изазова, а то су недовољна улагања у сеизмологију, недостатак детаљне процјене отпорности грађевинских објеката, те људски фактор и низак ниво свијести грађана о потреби правовремене и планске припреме.

- Знатно каснимо за Европом и свијетом када је ријеч о процјени сеизмичког хазарда, који представља темељ за процјену сеизмичког ризика и његово касније смањење. Детаљан попис и анализа карактеристика сваког објекта је изузетно опсежан, сложен и скуп пројекат који су у региону до сада успјели да ураде само Љубљана и Загреб - додала је она.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.