Шест деценија заједничког живота брачног пара Родић

Дом брачног пара Милице и Миће Родић у петак је био препун среће и весеља, јер су са својим најмилијима прославили важан јубилеј, 60. годишњицу брака.

Ово двоје осамдесетогодишњака кажу да су најсрећнији људи на свијету, јер су током шест деценија заједничког живота стекли много тога. Њихов највећи понос су кћерке Невенка и Мирјана, унучад Вања, Јанко и Горана и праунучад Данило и Aнђела.

- У овако дугом брачном животу било је успона и падова, лијепих и тешких тренутака, али смо слогом и разумијевањем превазишли све животне проблеме. Увијек смо се договарали.  Милица се бринула о дјеци и кућним пословима, а ја, иако сам радио, кад год сам могао помагао сам јој. Данас имам осјећај да је ових 60 година протекло за трен. Нешто што се дешавало давне 1948. године у мојим мислима као да је било јуче - прича чика Мићо.

Милица и Мићо рођени су у селу Велики Цвјетнић код Дрвара. Као петнаестогодишњак, Мићо узима учешће у Народно-ослободилачком рату, а након ослобођења Дрвара, 1945. године, почео је радити у органима локалне власти.

- Често сам одлазио у село, дружио се са омладином и ишао на забаве. На једној од игранки упознао сам Милицу и тако је почело наше забављање. Кад год нам се указала прилика, учествовали смо на зборовима, прелима и сијелима. Били смо тек пунољетни, а Милица лијепа, симпатична, увијек насмијана и весела дјевојка са дугим плетеницама - присјећа се Мићо.

Милица каже да су послије дужег дружења и забављања одлучили да ступе у брачну заједницу.

- Договорили смо се да вјенчање буде 21. новембра 1948. године, на дан крсне славе Мићиних родитеља - Aранђеловдан. Са десетак сватова дошли су увече по мене. Ту се веселило, пјевало и играло цијелу ноћ, а сутрадан је славље настављено у кући Мићиних родитеља. Поред бројних обичаја, бацала сам јабуку преко куће, а било је и прескакања ватре на огњишту и трке за свадбеним пешкиром и марамом - прича Милица.

Једно вријеме живјели су у Босанском Петровцу, а од 1953. настањени су у Бањој Луци, гдје је Мићо у органима унутрашњих послова радио до пензионисања.

Највећа жеља овог брачног пара, осим здравља, јесте да дочекају да им се роди чукунунуче.

Породична окупљања

Баку Милицу и дједа Мићу у позним годинама и нарушеног здравља, кад год могу обилазе и помажу кћерке, унуци и праунуци. Често се окупљају или чују телефоном. Дједа Мићо свакодневно брине о баки Милици, обавља кућне послове, дочекује дјецу, али увијек замеће шалу и зрачи ведрином и расположењем. Још увијек вози "стојадина" старог 37 година, а понекад на Врбасу упеца по коју пастрмку и липљена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.