Прва безбједна заједница у Српској

Бањалука је постала 235. члан међународне мреже безбједних заједница и први град у Републици Српској и БиХ који је у послијератном периоду добио овај статус.

Ово је јуче изјавио градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић послије потписивања уговора о пријему у ову међународну асоцијацију са предсједником мреже Безбједне заједнице југоисточне Европе при Свјетској здравственој организацији др Мирјаном Миланков и родоначелником пројекта, професором Каролинског института из Стокхолма Лајфом Сванстормом.

Према његовим ријечима, изузетно оштре критеријуме потребне да би се једна локална заједница кандидовала и постала члан мреже безбједних заједница Бањалука је успјешно испунила.

- Потписивање споразума о пријему у ову мрежу значи обавезу да и даље радимо, не само у смислу физичке безбједности него и на побољшању квалитета живота грађана. Досад смо свих шест услова успјешно испунили - истакао је Давидовић.

Изразио је задовољство због позитивних оцјена које су добили у времену транзиције.

- Најбитније је да смо обавили посао, мада има још јако пуно тога што треба да обавимо. Овај чин потписивања и признања је допринос, али то не значи да ћемо стати са уклањањем разних опасности за становнике - напоменуо је Давидовић.

Предсједник мреже Безбједне заједнице југоисточне Европе при колаборативном Центру Свјетске здравствене организације професор доктор Мирјана Миланков истакла је да је тим вриједних људи из градске управе испунио велики задатак како би заједно завршили апликацију безбједне заједнице.

- Услови које је Бањалука морала да испуни су шест основних међународних индикатора за безбједне заједнице. Први од њих је да се направи међусекторална сарадња свих чинилаца једног друштва који имају циљ унапређење квалитета живота, измјену стилова живота, као и добијање таквих ставова да свако размишља колико смо обавезни да учинимо околину безбједнијом - истакла је Миланков.

Нагласила је да су на локалном нивоу становници обавезни да препознају факторе ризика који утичу на безбједност.

- Послије тога треба да се формира база података, односно који су то фактори ризика, затим глобални програми превенције за све групе, као и циљани програми превенције повреда за посебно осјетљиве категорије становништва као што су дјеца, стари и особе са инвалидитетом - нагласила је Миланков.

Мото безбједност

- Наш мото је чист, безбједан и здрав град. Овај пројекат један је од најзначајнијих које спроводи Свјетска здравствена организација са сједиштем у Стокхолму. Овај пројекат се односи на унапређење квалитета живота - рекао је Давидовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.