Пракса без бакшиша

Ученици средњих стручних школа све се чешће сусрећу с проблемом обавезне праксе коју немају гдје да одраде. Без тога, не могу да упишу виши разред, а све је мање приватника и предузећа који су спремни узети средњошколца да га науче послу. Осим тога, и они који нађу мајстора који ће их поучити занату, кажу да за то не добијају надокнаду.

- Великом броју ученика школе обезбјеђују праксу. Међутим, има и оних који “извисе”, као што је случај са мном - рекао нам је  ученик Техничке школе.

Прича да се намучио док је нашао мјесто гдје да заврши праксу.

- Почео сам још у првом полугодишту да тражим праксу, а тек сам је недавно нашао. Као и моји вршњаци, за то не добијам накнаду - додао је ученик средње стручне школе.

Мајка средњошколца Јелица Максимовић сматра да би предузећа и јавне установе, зависно гдје ученици обављају праксу, требало барем симболично да им плате за то и тако их мотивишу за даљи рад.

- Наши суграђани би требало да се угледају на наше комшије из Хрватске, Словеније и Србије, гдје се ученици средњих школа новчано награђују. Није то велики новац, али је за дјецу важан - истакла је Максимовићева.

У Министарству просвјете и културе тврде да средње стручне и техничке школе имају уговоре са послодавцима код којих ученици обављају праксу. Професор практичне наставе прати њихове напредак и заједно са мајстором код којег се ученик обучава утврђује закључну оцјену.

- Послодавци нису дужни да ученицима дају хонорар или посао, мада у већини случајева ученици добију симболичну накнаду. Сигурно да је то добра прилика ученицима да стекну искуство и докажу се те евентуално обезбиједе радно мјесто по завршетку школовања - рекла је портпарол Министарства просвјете и културе Бранка Рогач.

У Техничкој школи истичу да је пракса обавезна за све ученике.

- За организовање праксе је задужен координатор за практичну наставу, у овом случају за аутомеханичарски смјер ученици обављају праксу у неким од механичарских радњи. У случају да ђаци желе да праксу обављају по своме избору у другој радњи, договарају се координатором наставе - кажу у овој школи.

Према ријечима директора Медицинске школе Владимира Јагодић, за ученике Медицинске школе пракса је обезбијеђена у Универзитетском клиничком центру, Дому здравља, Заводу за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, а фармацеутски и зубно-стоматолошки техничари  праксу обављају у школским лабораторијама и кабинетима.

Пољопривредна школа

Директор Пољопривредне школе Еди Ханеш истиче да је у њиховој школи добро организована пракса јер без тога нема квалитетног образовања.

- Импровизовали смо ветеринарску амбуланту, док неки смјерови морају да обављају праксу ван школе. Ми им обезбиједимо праксу а неки чак добијају и стипендије од послодаваца код којих се уче практичним вјештинама - истакао је Ханеш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.