Повећава се број наркомана у граду

На основу бројних података које су прикупиле градске институције и здравствене установе које се баве сузбијањем наркоманије, може се закључити да је ова социопатолошка појава у порасту. Зато је неопходно веће ангажовање на сузбијању ове појаве, као и већи број љечилишта односно комуна за одвикавање.

Ово је закључено на недавно одржаној сједници Скупштине града на којој су одборници расправљали о овом проблему и указали да не постоји централни регистар лица која конзумирају дроге.

Са овим закључцима слаже се и потпредсједник Удружења грађана "Викторија" Сања Станић које се већ неколико година успјешно бори против ове пошасти 21. вијека.

- Према подацима сондажног испитивања "Млади и токсикоманија" које је спровело Удружење грађана за борбу против наркоманије "Викторија", проценат младих који имају искуство са дрогом креће се од девет до 11,6 одсто у односу на читаву популацију младих у граду - истакла је Станићева.

Она је казала да су кроз Савјетовалиште овог удружења које спроводи превентивне активности те пружа психотерапијску помоћ зависницима од наркотичких супстанци, у периоду од јула 2009. године до јуна ове године забиљежена 24 нова уласка у једну од њихове двије терапијске заједнице.

- У истом том периоду само седам корисника је успјешно завршило програм одвикавања од дрога те се налазе у фази ресоцијализације - истакла је Станићева.

Према њеним ријечима, у оквиру овог удружења функционишу двије терапијске заједнице, једна мушка која се налази у Бастасима и друга женска смјештена у Кадијиној води. Ове заједнице имају капацитет 60 мјеста.

- Програм који се реализује у овим заједницама темељи се на психосоцијалном програму "Човјек" који је настао почетком 70-их година у Италији. Овај програм рехабилитације намијењен је зависницима од тешких дрога попут хероина и кокаина, а траје двије године уз шест мјесеци ресоцијализације - појаснила је Станићева.

Процес ресоцијализације који почиње изласком из комуне подразумијева постепени улазак у друштво који се одвија уз велику подршку терапеута.

- Ова фаза одвија се кроз редовне састанке ресоцијализаната у Савјетовалишту у виду група самопомоћи и под надзором професионалних терапеута - казала је Станићева.

Још је казала да је Савјетовалиште у периоду од 2003. до 2009. године обезбиједило 2.913 интервенција директне помоћи, што кроз савјетодавне разговоре, што кроз припрему за улазак у једну од комуна.

- Највећи број наркомана, њих 93 одсто, је мушког пола док је седам одсто особа женског пола. Већину њих чине зависници од хероина, док смо у посљедње вријеме примијетили пораст броја оних који уз коришћење ове опасне дроге користе неки од видова амбулантног лијечења уз употребу терапије - додала је Станићева.

Према подацима Службе за хитну медицинску помоћ, Службе породичне - опште медицине те Центра за ментално здравље, у периоду од јуна прошле до јула ове године пружене су 482 услуге зависницима од наркотичких средстава.

- Највећи број здравствених услуга и то 101 пружен је конзументима опијата у МЗ Обилићево, а потом у МЗ Борик за њих 93. Када је ријеч о приградским насељима, овај вид услуге највише је пружан у МЗ Залужани и то 50 пута - казали су нам у овим здравственим установама.

Портпарол Центра јавне безбједности Бањалука Госпа Aрсеновић потврдила је да су полицијски службеници током ове године на подручју града због довођења у везу са извршењем кривичних дјела неовлашћена употреба и промет опојних дрога лишили слободе 216 лица.

Стратегија

- Градска управа ће настојати да у идућем периоду интензивније ради на имплементацији Стратегије надзора над опојним дрогама и сузбијању њихове злоупотребе. Потребно је да се на бази усвојеног Aкционог плана за спровођење наведене стратегије изради програм и акциони план за борбу против наркоманије на подручју града Бањалука - саопштено је из градске управе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.