Подршка града Бањалука капиталним пројектима УКЦ-а

БАЊАЛУКА - Генерални директор Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Републике Српске Владо Ђајић истакао је да ова здравствена установа на локацији Паприковац планира градњу Института за онкологију и Клинике за псхијатрију.

Након састанка са градоначелником Бањалуке Игором Радојичићем, Ђајић је навео да је у комплексу УКЦ-а планирана и градња зграде Медицинског факултета, Медицинске школе, као и Центра за образовања и истраживање, те да су сви пројекти планирани уз подршку Владе и Града.

- Уз подршку Владе Републике Српске и Града Бањалуке планирана је и градња објекта за трансфузију. У плану је реконструкцију зграде Гинекологије и Клинике за дјечије болести, као и изградња гараже - рекао је Ђајић новинарима након састанка.

Ђајић је додао да су сви планови УКЦ-а уврштени у регулациони план Града Бањалука, чије руководство чини све што је у њиховој надлежности да допринесу да ова здравствена установа постане најмодернији здравствени центар у регији.

Радојичић је изразио захвалност здравственим радницима и УКЦ-у који протеклих осам мјесеце чине огромне напоре да се изборе са епидемијом вируса корона.

- УКЦ се свакодневно прилагођава новом таласу вируса који је око нас, реорганизује своје просторне и кадровске капацитете како би одговорио на захтјеве повећаног броја пацијената - навео је Радојичић.

Он је истакао да су капацитети здравствених установа свих нивоа преоптерећени, због чега је апеловао на грађане са минимизирају број контаката и избјегавају окупљања.

- Ми смо са јучерашњим даном имали више од 5.000 лица у Бањалуци која су или регистровани као позитивни или су у изолацији јер су били у блиском контаку са позитивним - рекао је Радојичић.

Кад је ријеч о стратешком развоју УКЦ-а, Радојичић је истакао да заједно раде на свему што је надлежност града, јер је неопходно да се капацитети УКЦ-а развијају за вријеме које долази и у којем здравство треба да се бори са болестима 21. вијека.

- Град ће се, након пандемије, вратити бесплатним прегледима за болести које су забиљежене као најкритичније, а то су кардиоваскуларна и малигна обољења, како би се превенцијом извршило рано откривање болести и благовремено лијечење - истаккао је Радојичић.

Р

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.