План уређења града за сљедећих 20 година

Сања Јокић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: План уређења града за сљедећих 20 година

Просторни план који ћемо донијети, вриједјеће у сљедећих 20 година, дакле до 2030. године. У креирању информацион-документационе основе, посебно водимо рачуна о просторно-планској документацији, бесправно изграђеним објектима, власничкој структури градског грађевинског земљишта, те о потенцијалним клизиштима или другом оштећењима.

Ово је јуче најављујући израду просторног плана за град Бањалуку на конференцији за новинаре изјавила, начелница Одјељења за просторно уређење Верица Кунић.

Кунићева се осврнула на процес легализације бесправно изграђених објеката, истичући да су до децембра 2008. године, сви грађани могли поднијети захтјев за легализацију.

- Поднесено је укупно 7.200 захтјева, од чега је издато 2.735 урбанистичких сагласности и 927 одобрења за грађење. Велики број проблема који се јављају у поступку легализације није у надлежности Aдминистративне службе града, посебно око неријешених имовинско-правних односа. Нови Закон о уређењу простора и грађењу даје још једну шансу грађанима да пријаве бесправно изграђене објекте - казала је Кунићева.

Још је истакла да је Просторни план града стратешки важан документ.

- У Бањој Луци је на снази просторни план који је важио до 2005. године и дужни смо да донесемо нови. У тај посао се већ кренуло јер је у току ажурирање информационо-документационе основе за потребе израде овог плана - казала је Кунићева.

Истакла је да су, према Закону, локалне заједнице дужне да путем анкета ступе у контакт са грађанима и институцијама и чују њихово мишљење када је ријеч о изради просторног плана града.

- У складу с тим, Aдминистративна служба града је у свих 56 мјесних заједница доставила анкетне листиће, а грађани их могу преузети и са званичне интернет странице града Бања Лука. Позив за активно учешће у доношењу просторног плана упућен је на 105 адреса, укључујући Владу РС, затим ресорна министарства, те значајне привредне и друштвене субјекте на подручју града. Важно је да се наши суграђани активно укључе у овај процес како би се све ускладило и са њиховим потребама - нагласила је Кунићева.

Истакла је, да је послије прикупљања података са терена потребно припремити одлуку којом се приступа изради просторног плана, а коју треба да усвоји Скупштина града.

-        Потом ће бити спроведена јавна набавка, којом ће бити изабран носилац израде овог документа. Нови закон је дефинисао да нацрт документа просторног плана усваја Скупштина града, а не градоначелник као што је то било, а потом документ иде на јавни увид. Носилац израде документа је дужан да анализира све примједбе грађана и уколико се на основу тих примједби драстично мијења концепт планског рјешења, дужни смо да поново идемо на јавни увид - објаснила је Кунићева.

Закон

Верица Кунић је изјавила да је упориште за доношење Просторног плана града нађено у новом Закону о уређењу простора и грађењу, који је донесен у јуну ове године.

- Према том закону, све локалне заједнице које тренутно немају важећи просторни план, обавезне су да у року од двије године од ступања закона на снагу, донесу нове просторне планове. Такође ову обавезу имамо и према Стратегији развоја града у периоду од 2007. до 2015. године - појаснила је Кунићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.