Отказ, криза и болест тјера их психијатру

Губитак посла, беспарица, депресија, болест... неки су од разлога што становници Бањалуке траже помоћ психолога или психијатра, а само током прошлог мјесеца за помоћ и савјет обратило се 1.262 лица.

Рекла је ово "Гласу Српске" специјалиста дјечије психијатрије и начелник Центра за ментално здравље Ранка Калинић.

- Многи се одлуче за љекара тек онда када више не могу да трпе болест и када им живот постане неподношљив. Професионалну помоћ и подршку траже и када их неки од чланова породице примора на то. У посљедње двије године има све више оних који самоиницијативно долазе у наш центар, јер препознају да нешто није у реду са њиховим менталним здрављем - нагласила је Калинићева.

Према њеним ријечима, повећан је и број оних који разговор са психологом или психијатром посматрају као један вид "пражњења", али то не мора значити да имају неки проблем већ неке друге потешкоће који нису у домену њиховог дјеловања.

- Најчешћи пацијенти су у добу од 35 до 40, као и старија лица од 50 до 60 година која су остала без посла и која су склона болестима. У нашем друштву и те како су присутне предрасуде према лицима са менталним поремећајима, јер данас је лашке признати да имаш карцином него да си депресиван. Најчешћи разлог издвајања тих особа је то што појединци имају нереалан страх од менталног поремећаја, а тај страх произлази из недовољне информисаности и здравствене просвијећености - појаснила је Калинићева.

Још је казала да је све чешћа злоупотреба лијекова за ове здравствене потешкоће, јер их многи мијешају са алкохолом што може да има кобне посљедице.

- Рјеђи су случајеви да се медикаменти конзумирају са опијатима, јер су они само по себи јаки - додала је Калинићева.

Бањалучанка Бранка Марјановић је рекла да понекад, када проживљава неку стресну и напету ситуацију, узме "на своју руку" антидепресив.

- Стрес на послу и код куће ме "натјера" да попијем таблету за смирење, мада то често не практикујем, јер знам да може изазвати зависност. Међутим, из предрасуда и страха још нисам потражила помоћ психотерапеута - истакла је Марјановићева.

Дјеца и тинејџери

Калинићева истиче да различити ментални поремећаји нису заобишли ни дјецу и тинејџере те је тако недавно у Центру за ментално здравље помоћ нашло и двогодишње дијете.

- Наше друштво ништа није депресивније у односу на она из региона, али алармантан је податак да се бенседини и различити анксиолитици користе скоро као андоли - рекла је Калинићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.