Одата почаст Швајцарцу Ренеу Хансу, човјеку племенитог срца

БАЊАЛУКА - У знак сјећања на човјека племенитог срца Ренеа Ханса из Швајцарске његови пријатељи су му јуче одали почаст на вјечном почивалишту у бањалучком насељу Врбања.

Иако их с њим нису повезивали ни поријекло, ни језик, спојила их је она најснажнија и највреднија нит, истинска људскост.

Швајцарски држављанин Рене Ханс Оехлер рођен је 1951. године, а пензионерске дане провео је у селу Јаворани на граници са Љубачевом. Био је заљубљеник у ове крајеве, а како причају мјештани, помагао је свима које је знао, нашим људима овдје, али и у иностранству. Посљедње године живота провео је у викендици ушушканој међу брдима и људима које је заволио као своју породицу. Преминуо је 2023. године, али сјећање на његову племенитост не блиједи. Његови пријатељи Раденко Вујасин, Мирко Главић, Срђан Амиџић, Вукашин Гатић и многи други одлучили су да му подигну споменик и организују помен. Кажу, учинили су то из срца, у знак захвалности и поштовања према човјеку који је учинио много добрих дјела. За њих је Рене био много више од страног госта, био је један од њих, човјек из народа.

Подсјетили су да је његова сахрана у Бањалуци организована уз сагласност швајцарских власти, што је још један показатељ колико је Рене био поштован и цијењен.

- Ово је најмање што можемо урадити за човјека који нас је све гледао очима пријатељства, а не подјела. Његова доброта и љубав према овом народу не могу бити заборављени - рекли су његови пријатељи.

Раденко Вујасин испричао је "Гласу" да су јуче достојанствено одржали помен уз вјерски обред на Ренеовом вјечном почивалишту, да би послали поруку да искрено пријатељство, људска блискост и топлина не познају границе ни разлике.

- Био је више од странца који се заљубио у ове крајеве, био је истински пријатељ отвореног срца, спреман да помогне кад год је могао, било да се радило о савјету, некој другој помоћи или само о људској близини. Показао нам је да није важно које си вјере, нације или политичког увјерења, већ је важно бити човјек, што је Рене био у пуном смислу те ријечи - рекао је Вујасин.

Додао је да је он у селу посљедњих година свог живота био дио свакодневице, долазио на славе, поштовао обичаје, дијелио живот са мјештанима без икаквог интереса.

- Заволио је наше обичаје и културу и такође је и сам славио славу. Помагао је многим нашим људима и док је живио у Швајцарској и био им је ослонац у туђини, а кад се вратио овдје, остао је спона са дијаспором, мост између дома и свијета - рекао је Вујасин.

Данас су на Ренеовом споменику у Врбањи уклесане године и његово име, али оно што се не може видјети, што сви који су га познавали осјећају јесте тихо свједочанство о човјеку који је живио за друге. Није остао у сјећању по поријеклу или националности, већ по осмијеху, доброти и спремности да пружи руку.

Партија

Према причама његових познаника Рене се у једном тренутку, желећи да се још дубље повеже са заједницом међу којом је живио, учланио и у политичку партију. Био је то његов начин да покаже припадност, да и формално постане дио средине коју је већ увелико носио у срцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.