Напредује градња водоводног система у Пониру: Суве славине постају прошлост

Катарина Шапоња
Напредује градња водоводног система у Пониру: Суве славине постају прошлост

Наш циљ, који смо скоро па у потпуности остварили, јесте да свако насеље у овом граду буде покривено водом, те да сви имају градску воду и редовно водоснабдијевање, рекао је градоначелник Драшко Станивуковић који је јуче са сарадницима обишао насеље Понир, гдје је у току изградња водоводног система.

Он је поручио како је ово изузетно изазован пројекат, с обзиром на то да је неприступачан и тежак терен, а ријеч је о водоводном систему Јагаре -

Понир - Старчевица - Дебељаци. Према његовим ријечима, почетак реализације пројекта подразумијевао је стварање хиљаду предуслова и улагање више десетина милиона КМ.

- Тако смо на територији Бронзаног Мајдана то и урадили уложивши више од два милиона КМ, те је данас она ситуација која је била прије, да воде има па нема, ријешена - поручио је Станивуковић те додао како очекују да ће Славићка бити готова до краја маја или почетка јуна, што ће омогућити уредно водоснабдијевање за више од 150 домаћинстава.

Он истиче како је план да ускоро буде завршен и пројекат у Рацунама.

- За редовно водоснабдијевање за цијеле Јагаре уложено је готово 1,7 милиона КМ, те више стотина домаћинстава и све куће у будућности које ће бити грађене, имаће уредно снабдијевање водом. Без Јагара вода није могла да дође овдје - казао је он.

Нагласио је како је било потребно да се ураде потисни цјевоводи и све друго што је било неопходно да би данас воду могли да довуку на Понир.

- За нас је Понир једна од најважнијих кота. Радићемо два резервоара од 300 кубних метара, са више од 14 километара водоводног система да би Понир имао воду - рекао је Станивуковић.

Како каже, када заврше ова два резервоара, онда могу радити кракове ка Трешњику и ка Дебељацима и спуштати се у висинске зоне Старчевице, Потока, кућа које се налазе у склопу Рекреативне зоне.

- Ово никада прије није било, ово је важан пројекат. Рок за извођење радова је годину. Пројектом вриједним више од два милиона КМ обезбиједићемо уредно водоснабдијевање за 200 домаћинстава - казао је градоначелник.

Градски менаџер Бојан Кресојевић поручио је како је ова градска администрација од почетка мандата завршила 205 километара цјевовода, те да су претходне седмице имали важну посјету европске делегације која врши надзор на реализацијом пројекта који они финансирају.

- Тада смо им рекли да су за нас највећи надзор грађани и да се трудимо да динамика буде много боља и бржа од оне која је пројектована. Након што су обишли, између осталог и ово градилиште, потврдили су да је динамика на завидном нивоу - казао је Кресојевић.

Један од мјештана овог дијела града, Никола Ћурлић, рекао је како је Понир одувијек имао проблема са водоснабдијевањем те је захвалио надлежнима који су препознали важност овог пројекта.

- Захваљујемо градоначелнику и његовим сарадницама који су уложили велики труд за овај пројекат. Да није њиховог ангажовања, вјероватно би овај пројекат дуже трајао - рекао је Ћурлић.

Он је додао како је траса тешка, а радници раде вриједно сваки дан.

- Ми, откако постојимо, имамо проблем са водом, јер је ово висинска зона гдје вода нестаје веома често, посебно у љетним мјесецима, па смо се сналазили ко како зна - казао је он.

Извођач радова је предузеће “Хидрокоп”, а сви пројекти у оквиру инвестиционог циклуса “Вода 3” финансирају се средствима Европске уније.

Покривеност

Бојан Кресојевић је истакао да је ово највећи искорак у граду. 

- Када узмемо у обзир да ћемо у оквиру пројекта водоснабдијевања Понир, који се, између осталог, финансира из средстава Европске уније, имати додатних 14 километара цјевовода, те са започетим радовима у Шумарима и свим осталим пројектима које увелико радимо, имаћемо и до 270 километара цјевовода до краја 2024. године, што нас доводи са почетних 92 до тренутних 99 одсто грађана Бањалуке који ће бити покривени градским системом водоснабдијевања - рекао је Кресојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана