Након пунољетности иду на улицу

Бањалука - Дјеца, која бораве у Дому за незбринуту дјецу "Рада Врањешевић" након што напуне 18 година морају да напусте ту установу и започну самосталан живот. За већину младих људи то значи да су препуштени сами себи.

Директор Дома за незбринуту дјецу "Рада Врањешевић" Владимир Кајкут је објаснио да то предвиђа Закон о социјалној заштити и да надлежност Дома престаје доношењем рјешења Центра за социјални рад.

- Надлежност прелази на центре за социјални рад општина из којих дјеца долазе, те су они дужни да им обезбиједе основне услове за живот након изласка из дома - наводи Кајкут и додаје да постоје идеје да се постинституционални смјештај прошири на дом, али да то још није регулисано прописима.

Службеник Центра за социјални рад Бањалука Оливера Мастикоса казала је да у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите РС настоје да обезбиједе услове за самосталан живот дјеце, која оду из Дома.

- Они имају право на једнократну помоћ од нас која износи око 300 марака по особи, а осим што им помажемо да пронађу посао, обезбјеђујемо им и привремени смјештај ако је неопходно - казала је Мастикоса.

Љубо Лепир, помоћник за социјалну заштиту у Министарству здравља и социјалне заштите, рекао је да закон не предвиђа никакву законску подршку младима који морају напустити Дом, осим ако имају проблема са наркоманијом, алкохолизмом, брачне или психо-социјалне проблеме.

- У пројекту Свјетске банке који се тиче социјално осјетљивих група становништва, као приоритет при запошљавању су осамнаестогодишња дјеца без родитељског старања, а пројектом им је обезбијеђено додатно едуковање и школовање за одређено занимање - рекао је Лепир.

Он је истакао да центри за социјални рад немају законску обавезу да проналазе смјештај или посао младима који оду из Дома и казао да дјеца која се одлуче на даље школовање и послије 18. године могу да бораве у Дому.

- Штићеници Дома, који упишу факултет, код нас могу да остану док не заврше школовање или најкасније до 26. године старости, а услов је да поштују кућни ред - казао је Кајкут.

Каурин

Прича Алдина Каурина уздрмала је јавност прије неколико мјесеци. Послије одласка из Дома "Рада Врањешевић", Алдин је неко вријеме боравио код сестара милосрдница и помагао им у јавној кухињи, али је то било само привремено рјешење.

- Препуштен сам судбини, немам родитеље, посао, ни кров над главом - казао је тада Алдин.

Показало се, ипак, да још има добрих људи, јер се ускоро запослио у Фабрици обуће "Бема".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.