На подручју града живи око 225.000 становника

Према грубим процјенама Републичког завода за статистику, у Бањалуци тренутно живи око 225.000 становника. Тај број се из године у годину повећава, али се не може прецизно знати јер пописа становништва дуго није било. Само протекле године у највећи град Српске доселио се 2.361 становник, а одселило њих 1.200, што значи да се укупан број повећао за 1.161.

Рекла је то за "Глас Српске" директор Републичког завода за статистику Радмила Чичковић.

- Бањалука је град у који се годишње највише досели становника из других општина. У посљедње четири године број становника највећег града Српске повећан је за 4.314, а томе је допринијело то што су се доселила 8.862 становника, али се зато и одселило 4.548 - подаци су Републичког завода за статистику.

Из овог града, према статистичким подацима, највише становника одселило је у 2008. години, укупно 1.219, али је и тада миграциони салдо био позитиван јер се доселило 2.257 лица.

- Највећи број досељених је из других општина Републике Српске и Федерације БиХ, док се најмањи број становника досели из дистрикта Брчко. Бањалука је један од ријетких градова који сваке године има позитиван миграциони салдо, односно однос досељених и одсељених који је највећи био 2009. и износио 1.206 - статистички су показатељи.

Према мишљењу социолога Ивана Шијаковића, Бањалука је постала један привредни, културни, образовни и политички центар и самим тим она је магнет који привлачи људе зато што они очекују да ће тамо прије наћи неке боље услове живота.

- Разлог за то је што не постоји добра економска, демографска или социјална политика која би ишла људима у сусрет, већ обрнуто, иду људи у сусрет ономе гдје их воде њихове потребе. Требало би да се све што има у Бањалуци створи и у другим, мањим градовима - објашњава Шијаковић.

Према његовим ријечима, тако се напуштају ресурси који постоје у другим дијеловима РС и они остају неискоришћени.

- Запушта се и село, а тиме пољопривредни потенцијали остају неискоришћени. Доласком у велики град мноштво људи не може да ријеши своја стамбена питања, напустили су мале градове и села гдје су имали неко ријешено какво-такво стамбено питање и онда долазе на просторе гдје то не могу да ријеше и тако стварају проблеме и себи и другима. То, такође, доводи и до повећања проблема са криминалом и различитим другим девијацијама - каже Шијаковић.

Бањалучани истичу да је примјетно повећање броја становника на подрују града.

- Бањалука постаје европски град. Мислим да у њој сада живи између 300.000 и 350.000 становника јер то може да се осјети по фреквенцији на градским улицама, гужвама како у продавницама, угоститељским објектима, саобраћају, тако и амбулантама, на аутобуским станицама... Сјећам се Бањалуке и када је имала тридесетак хиљада житеља и могу вам рећи да патим за тим временима јер, упркос модернизацији, град није био толико проширен па се за пет минута хода могло стићи са краја на крај града - рекао је пензионер Драгиша Михајловић. 

Метрополизација

Све већим досељењем становништва у највећи град долази до неке врсте метрополизације Бањалуке или претварања цијеле РС у два-три града, а прије свега у Бањалуку. Aко се то настави, пола РС ће живјети у Бањалуци. Тиме се руши равнотежа и то има велике посљедице јер се источни и западни дио празне - наглашава Шијаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.