Млада Бањалучанка знањем брише границе

БАЊАЛУКА - Од Прага до Беча, преко Анжера и Шангаја млада Бањалучанка Ивана Мочевић путује свијетом у потрази за знањем и новим искуствима, не одустајући ни онда када јој се највише чинило да неће успјети.

Ова студенткиња прве године мастер програма на Чешком универзитету животних наука рекла је за "Глас Српске" да је један од најважнијих корака у животу направила према препоруци професора бањалучког Пољопривредног факултета на ком је дипломирала хортикултуру.

- Препоручили су ми Еразмус Мундус програм, јер је то једна од ријетких стипендија у Европи која покрива све трошкове студирања и живота. Процес аплицирања био је веома напоран и скуп, а тренутно похађам прву годину "Данубе АгриФуд Мастер" у Прагу. По завршетку студија добићу дуплу диплому, јер сљедећу годину мастера проводим на универзитету у Бечу - казала је Мочевићева.

Праг јој се, каже, допада јер је прилагођен свима и пун садржаја, а велико јој олакшање представља чињеница да готово сви говоре енглески језик.

- Разлика у студирању има, јер у иностранству је настава више фокусирана на практични рад. Пише се доста пројеката и радова, а мање се меморишу информације као што је случај у нашем региону. Мој програм захтијева стажирање преко љета - рекла је Мочевићева

Одлазак у Чешку само је једно од њених путовања свијетом у потрази за едукацијом, а била је у Кини, Француској и у Америци.

- У Кини сам провела шест седмица у граду Хангџоу на Универзитету Џеђанг. Највише ме је изненадио њихов технолошки напредак. Радила сам на истраживању повезаности протока сока у биљкама са климатским и земљишним условима, те процјени ризика од клизишта - навела је она.

Културна размјена била је један од циљева програма, па су учесници имали организована путовања, а неколико путовања су и сами осмислили.

- Једном приликом је мајка са четири кћерке у парку тражила да се фотографишем са свима појединачно. Људи су се стално окретали и гледали у нас, али не из зле намјере него из радозналости - присјетила се кроз смијех и додала да јој је било жао када их се једна дјевојчица препала и заплакала.

Током посљедње године првог циклуса студија била је на студентској размјени у Француској у граду Анжеру што описује најутицајнијим подвигом.

- Тих шест мјесеци помогло ми је да се ослободим и изађем из зоне комфора, стекла сам више самопоуздања, али постала сам и друштвенија. Најљепши период ми је било путовање у град Етретат и посјета дворцу Версај, јер сам се спријатељила са осталим студентима - навела је она.

Први пут се сусрела са културним шоком када је током средње школе отишла мјесец дана у Сједињене Америчке Државе. Било јој је непојмљиво кад је видјела да они у кућама ходају обувени.

Језичке баријере понекад буду добре, казала је, јер не чујете и не разумијете људе и њихове проблеме, па можете бити у свом свијету и опустити се.

- Међутим, тешко је када сте у ситуацији у којој морате с неким комуницирати, а не можете. У Француској сам имала проблем у банци, јер нико није знао енглески језик, па сам се морала ослонити на друштво за помоћ. Тај проблем срећом нисам имала у Кини, јер су толико ослоњени на технологију да се у кафићима и ресторанима наручује апликацијама и скенирањем кодова, а јеловници се аутоматски преводе - рекла је она.

Већина странаца које је упознала није знала гдје се налази БиХ, а онима који су понешто знали било је чудно како је БиХ подијељена.

- Вољела бих остати у Европи, али и провести неколико година у Азији. Код нас нема довољно прилика за младе, а могућност напретка је мала. Након посљедњих путовања схватила сам колико ми се врата отвара широм свијета - казала је она.

Највећи ослонац и подршка су јој породица и пријатељи, а поготово млађа сестра због које радо сједа на лет до Шведске да је посјети.

Труд се исплати

Младима који планирају да се упусте у овакве авантуре савјетује да не одустају, јер се сваки труд исплати и сваки излазак из зоне комфора доноси нешто велико.

- Никад нисам посустала кад сам нешто започела, али из страха сам хтјела одустати од стажирања у Кини кад сам сазнала да сам изабрана. Нисам знала како ћу сама отићи тамо, али упркос томе схватила сам да ћу пожалити ако не одем и да ће ми се на крају допасти - рекла је она и истакла да се нада да ће њена искуства другима послужити као охрабрење. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.