Милан без порока до стоте године

Бањалука - Милан Пузић, најстарији војни пензионер, који у суботу прославља стоти рођендан, каже да је рецепт за дуг живот умјереност у свему.

Један од два стогодишњака, колико их има у Бањалуци, још је виталан, бистрога ума, у миру позне доби, спокојно разабира садашњицу.

- И данашњој омладини савјетујем да избаци цигарете и алкохол из употребе. Не треба да претјерују ни у чему. У мојој продици нико није пушио дуван, а могу рећи да се нису ни опијали. Зато су сви дочекали дубоку старост - рекао је Пузић.

Додао је да се тајна дуговјечности крије и у генетици, јер нико у његовој породици није умро прије 85 година, али он их је, ипак, све надмашио. Рођен је у селу Бастаси код Дрвара 1. августа 1914. године.

- Имам троје дивне дјеце, четворо унука и исто толико праунука. То је за мене велики успјех - нагласио је Пузић.

Памћење га веома добро служи, зато је његова прича ратна и поратна, опширна. Каже да је у животу осјетио све и свашта, од глади до рањавања, али је било и много лијепих тренутака.

- Оне године кад је била битка на Неретви у мјесту Кобиља Глава био сам рањен - испричао је Пузић, присјећајући се тог марта давне 1943. године.

А оно најљепше што се могло десити за 100 година живота, додао Пузић, је његова породица. Кћерка са којом живи и која брине о њему Мирослава Иванић прича да јој је отац говорио да треба да буду добри људи и имају мјеру у свему.

- Живјели смо веома скромно, али смо имали све што нам је било потребно. Отац нас је учио истинским вриједностима, да будемо одговорни, поштени и скромни - рекла је Иванићева.

Додала је да је њена мајка Славица много заслужна за то што је отац дочекао дубоку старост.

- Све муке и патње које је прошао за вријеме Другог свјетског рата љубављу и пажњом је надокнадила моја мајка. Она је била домаћица, његовала је оца и пазила, хранила најздравијом храном и увијек је имао све на вријеме. И сад гдје је моја мајка стала, ја сам наставила - рекла је с поносом Иванићева.

Милан је прије неколико година остао без своје сапутнице, али се увијек са радошћу сјећа Славице, која је била 12 година млађа од њега. Прича да је пензионисан давне 1957. године, када су у ЈНА обављене кадровске промјене, а од тада ужива проводећи вријеме са породицом.

Кристина

Бака Емилија Јанковић из насеља Паприковац други је стогодишњак на подручју града, а прије само двадесетак дана и она је напунила 100 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.