Мајстор заборављеног заната

Увијек сам, кријући се од погледа других, нешто резбарио. Сједећи иза старе шупе и држећи дрво у рукама, спроводио сам све своје замисли, планове и инспирације у дјело, испричао Жељко Шатара

РAНО јутро, мраз, леди дах, али, и поред хладноће, гужва, пуне кесе и још пуније тезге, стотине продаваца и бар десет пута више купаца и случајних пролазника, слика је бањолучког недјељног пијачног дана. Негдје на средини пијаце, између дијела гдје се продаје "апсолутно све" и ауто-пијаце, Бањолучанин Жељко Шатара, на дрвеном столићу, продаје од дрвета направљена умјетничка дјела. Нема онога ко се не окрене или не застане да погледа дрвена постоља за свијеће. Диве се гледајући дуборезе и резбарије у дрвету. - Шта све може да се уради од тисе, боровине, јеловине и другог дрвета, знају само ријетки преостали мајстори овог готово заборављеног старог заната. Право је умијеће знати од безобличног комада дрвета направити неку умјетнину. Моја љубав према свему ономе што је везано за обраду и оплемењивање дрвета као умјетничког материјала је велика - испричао је Жељко Шатара. Према његовим ријечима, од малена је био "опсједнут" резбарењем. Одлазећи са родитељима код рођака и пријатеља на славе, поглед ми се увијек заустављао на дрвеним творевинама. Боцама у којима су се налазили крстови или бродови који су рађени од дрвета. За мене је то и дан-данас нешто божанско и врхунско - испричао је Шатара. То су били судбоносни тренуци, нагласио је он, да се трајно опредијелим и посветим овој стваралачкој чаролији која се зове дуборез и резбарија. - Иако сам желио да се овим бавим цијели живот, моји родитељи су хтјели да ја имам неко друго занимање и занат од којег ћу моћи да живим. У то вријеме бавити се столарским послом била је најбоља ствар. И поред тога, нико од њих није могао да угаси моју љубав према овом послу - објаснио је Шатара. Љубав према стварању свог сопственог свијета од дрвета била је јача од било каквих препрека. - Увијек сам, кријући се од погледа других, нешто за "своју душу" резбарио. Сједећи иза старе шупе и држећи дрво у рукама, спроводио сам своје замисли, планове и инспирације - нагласио је дуборезац. Он је додао да се од неољуштеног дрвета могу правити разноразни предмети, али он, ето, сталке за свијеће највише воли. - Иако се од ове умјетности тешко може живјети, ипак има и оних који купују моје свијећњаке. Посебно због тога што се на њима налазе крст и слике српских светаца - објаснио је Жељко Шатара. Н. ВРAНКОВИЋ Цијене Иако за свој рад и труд не може да добије много новца, и мада од овог посла не може да храни породицу, Жељко Шатара сваке недјеље ипак одлази на сточну пијацу у нади да ће продати бар један од свијећњака. Наду му улијева и то што се ближе празнични и славски дани. - За једну ноћ могу да направим десетак дрвених сталака за свијеће. Цијене мојих свијећњака крећу се од пет до десет марака - рекао је Жељко Шатара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.