Љубав према науци Бањалучанку Теодору Соларевић одвела у Москву

За “Глас Српске” каже да је отишла, не само из жеље за образовањем у области математике и физике, него и због инстинктивне потребе за откривањем путева на животној раскрсници.

- Таква одлука била је и страшна и позитивна, пуна дисциплине, добрих људи и срећних околности. Велико питање је шта то одведе човјека у одређеном смјеру и наведе га духовно и физичко путовање - каже Теодора.

Сваки почетак је и горког и слатког укуса, али ова Бањалучанка обично гледа само љепшу страну ствари.

- Чаша је увијек напола пуна, или сасвим пуна, како воле Руси. Образовни систем је другачији од нашег, а сви који желе да се пријаве на конкурс Владе могу то да ураде путем сајта russia.studdy - појашњава Теодора.

Њихов образовни систем не дозвољава обнављање године, а за упис у другу годину, потребно је положити све испите из претходне. Она је одлучила да крене стазама чувеног српског научника Милутина Миланковића те је изабрала катедру астрофизике, коју жели да упише сљедеће године.

- Већина универзитета се труди да упише што већи број страних студената, због чега ћете бити топло дочекани. Међутим, све од првог дана је искључиво резултат личног рада и жртве коју сте спремни да поднесете. За онога ко жели да оствари сан, постоји и начин - навела је Теодора.

За Русе каже да су пуни противурјечности, хладни, али и предани и одани, тихи весељаци са поетском, словенском тугом.

- Баш на својој раскрсници, наишла сам на читаву нацију која стоји на сјецишту два система - система прошлости и будућности. Руски човјек је човјек будућности и напретка, али и, како каже Чехов, човјек који се сјећа, умјесто да живи - казала је Теодора.

Додала је да их је доживјела као мало стрпљивију, оданију верзију гостољубивог и топлог балканског човјека.

- Иако су одани пријатељи, нису страствени и импулсивни као наши људи па бих препоручила славља и ноћни живот на Балкану - казала је ова студенткиња.

Највише јој недостају сестре, пријатељи али и неки типични “бањалучки фазони”.

- Фале ми свирке, грађевине, говор и наше пиво. Осјећај да се скоро сви знају, да промаја убија, прича да је “ово неко чудно вријеме” и наравно, да се “раније знао неки ред” - рекла је Теодора и кроз смијех додала да јој недостају и дискусије о теоријама завјере, о Ђоковићу и науци, обично под утицајем еликсира здравља од ферментисане шљиве.

Корона

Пандемија вируса корона промијенила је услове студирања, али се сви прилагођавају новој ситуацији.

- Морамо да схватимо да је ситуација тешка, али и да је свака пандемија у историји односила жртве. Због тога, са преосталим залихама снаге и позитивне енергије требало би да наставимо даље у борби за опстанак. Пресудан је рад на нашим навикама, самоконтроли, али и брига о менталном здрављу и љубав према нама самима - рекла је Теодора Соларевић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.