Фото: Кварови пет пута дневно заврћу славине
Бањалука - Због старих и дотрајалих цијеви у појединим насељима ових дана учестали су кварови на водоводној мрежи, а екипе "Водовода" на терен излазе и по пет пута дневно.
У "Водоводу" су "Гласу Српске" казали да су за првих 11 дана новембра евидентирали укупно 43 квара у шахтовима и 20 на цјевоводу.
- Кварови се најчешће јављају у улицама Карађорђевој, Божидара Аџије, Милоша Матића, Козарској, Ненада Костића, Јовице Савиновића и Тузланској - рекли су у "Водоводу" и додали да је рјешење овог проблема у замјени цијеви, за шта тренутно нема новца.
- У првих девет мјесеци ове године за поправке кварова, изградњу цјевовода, баждарење водомјера и слично утрошено је 618.913 марака, док је тај износ у прошлој години био већи за 324.000 КМ - рекли су у овом предузећу.
Казали су да би за дугорочне мјере било потребно обезбиједити додатни новац, јер се из постојеће цијене воде финансира само текуће одржавање.
- Према свјетским мјерилима вијек трајања инфраструктуре водовода је 50 година, што значи да је годишње потребно замијенити два одсто цјевовода. Имајући у виду чињеницу да је дужина водоводне мреже града Бањалука 660 километара, то значи да би на годишњем нивоу требало да буде замијењено 13 километара цјевовода - објаснили су у "Водоводу".
Када је ријеч о дугорочним пројектима побољшања водоводне мреже, град Бањалука је у априлу 2012. године почео да реализује пројекат система снабдијевања водом и одвођења отпадних вода у Козарској улици. Укупна вриједност радова, који обухватају замјену водоводне мреже, изградњу система у насељима Туњице и Српски Милановац и изградњу система одвођења отпадних вода лијевом и десном обалом Врбаса, је 17,5 милиона евра.
Бањалучанка Љубица Абутовић, која живи у Карађорђевој улици, каже да јој чести кварови сметају.
- Не кажем да се кварови не могу повремено десити, али су у мојој улици врло чести. Без обзира на годишње доба, и неколико часова без воде је превише - рекла је Абутовићева.
Према подацима "Водовода", разлика између произведене и фактурисане воде у прошлој години износила је 43,5 одсто. Како наводе, основни разлог за толики губитак је управо старост мреже.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.