Кожар Аурелије Шевчук израђује торбе у очевој радњи старој пола вијека

БАЊАЛУКА - Бањалучанин Аурелије Шевчук, одрастао у кројачкој радионици уз звук машина и алата, наставио је породичну традицију бављења кожарским занатом.

Шевчук је за “Глас Српске” испричао да је очев кројачки салон проширио и преуредио у радионицу за прављење торби и осталих производа од коже.

- Муштерије су престале да наручују одијело по мјери па смо одлучили да се прилагодимо. Почели смо радити са кожом, кепером и другим материјалима од којих смо правили торбе - рекао је Шевчук.

Каже да је кожа као материјал захтјевна за обраду, а најчешће је набавља у Италији.

- На простору бивше Југославије постоје двије фабрике које производе кожу, у Бугојну и Какњу, па и то представља проблем. Када израђујем каиш, кожу ручно сијечем скалпелом или ситном машиницом за сјечење. Исјечена ивица се мора обрадити јер буде груба и оштра због дебље и јаке коже. Рупе бушим помоћу пробијача, а фарбам ручно - казао је Шевчук.

Иако је унаприједио машински парк, и данас ради на очевим стројевима.

- Овај посао даје могућност импровизације. Ако немаш довољно новца за неку машину, враћаш се старим начинима рада. Међутим, за старе стројеве је тешко наћи нове дијелове - истакао је Шевчук.

Додао је да ради са природним платнима без синтетике, што купци препознају и знају да цијене.

- Муштерије се враћају због квалитета. Каише, мушке торбе и новчанике правим свакодневно. Цијена новчаника је до 30 КМ, а мушких торби, од оних за лаптоп до путних, од 60 КМ до 100 КМ. Цијена материјала највише утиче на цијену производа - навео је Шевчук.

Иако каже да је дошло “неко чудно вријеме”, вјерује да ће праве занатлије увијек бити на цијени.

- Бавим се овим зато што вјерујем у овај посао и вјерујем да ће људима увијек требати торба по мјери, новчаник, ципеле, па и одијело - рекао је Шевчук и додао да је његов отац имао четири радника и три ученика на пракси, а да је тога данас све мање.

Шевчук је појаснио да најбољу прођу има јефтина роба спорног квалитета.

- Много јефтине робе се увози и продаје. Рецимо, каиш од неквалитетног материјала, који у Турској кошта три евра, овдје се продаје за 30 евра. Крајњи производ који настаје у овој радионици је скупљи и није конкурентан на тржишту без обзира на квалитет - рекао је Шевчук.

Њемачка

Аурелије Шевчук каже да тренутно израђује канцеларијске пепељаре које ће слати у Њемачку као божићне поклоне.

- Правио сам и торбице за њемачку фирму “Comandante Grider”. Двије године сам по нацртима њихових архитеката радио узорке како би на крају дошло до коначног производа - казао је Шевчук.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.