Ко је био Митар Медовић и по чему ће га Бањалука памтити

БАЊАЛУКА- Служио је народу више од 80 година, као млади партизан, строги полицајац и агилни хуманитарац. Од Тита је добио два ордена, од Додика Крст милосрђа, а од министра унутрашњих послова РС бицикл, који су му - украли лопови.

И још много би се тога могло рећи и написати о Митру Медовићу, човјеку невјероватне биографије, који је преминуо данас, у 100. години.

Неки ће чика Митра памтити као најпознатијег и полицајца у историји Бањалуке, неки као агилног хуманисту, који је и у 92. години на свом пони бициклу носио храну “изнемоглим старцима”, који би му, по годинама, могли бити дјеца.

У Народну милицију је примљен директно са фронта. Са четири разреда основне и трговачким занатом био је узор учености.

Полицајац којем ниједан лопов није умакао

Уз рад је завршио гимназију, подофицирску и политичку школу, те курс из криминалистике. Хтио је и на факултет, али му, како је причао, “нису дали”.

Чистка ратних кадрова након Ранковићеве смјене, помела је 1967. и Митра Медића. Имао је 42 године, када је пензионисан.

Тако ће, између осталог, остати упамћен и као рекордер по пензионерском стажу: пензију је примао пуних 57 година.

И након његовог пензионисања, деценијама се се по Бањалуци препричавале згоде о Митру полицајцу, пише Српскаинфо.

– За 15 година службе у Бањалуци, мени није измакао ниједан преварант, шпијун, шумарадица, ни шверцер – причао је Митар.

У његово вријеме градски мангупи су говорили: од Митра можеш побећи, али се сакрити не можеш! Ријетко се хватао пиштоља, још рјеђе пуцао, а никад преступника није ранио, чак ни кад „пружа отпор приликом привођења“.

Те се ствари, како је говорио Митар, рјешавају „другим средствима“.

– Откривао сам најтежа кривична дјела и никад се није десило да докази које прибавим буду оспорени на суду – хвалио се чика Митар.

У 100. години преминуо један од највећих бањалучких хуманиста

Пријавио супругу за 2 метра дрва

Једна од анегдота, која га је пратила до краја живота, била је и она, по којој је 1955. године, наводно, “рођену жену” пријавио суду због 2 метра дрва.

– Знам ту причу, али није било баш тако. Супруга ме данима опомињала да купим дрва, јер ће нам се дјеца посмрзавати, а ја никако да стигнем. И она, шта ће, снађе се. Једном, идем ја с посла, а сељак истовара у мој подрум дрва без чекића. Одмах га приведем, а моју жену, која је купила дрва на црно, предложим за свједока на суду. Да нисам, комшије би пријавиле мене – причао је чика Митар.

Али, силна ревност му није помогла да избјегне чистку и пензионисање. Био је, каже, у пуној снази кад је отишао у пензију и није зна шта би са собом. Није могао да сједи беспослен, па се активирао у Црвеном крсту.

Само они најстарији запамтили су да је историјске 1945. године, овај наочити, тада двадесетогодишњи подофицир из села Штрпци код Рудог, партизанску униформу замијенио полицијском. И да је 1952. из Фоче распоређен на на службу у Бањалуку.

Најбољи бањалучки полицајац, тако је постао најбољи хуманитарац волонтер. Свједоче о томе и Златни знак Црвеног крста РС, награда за животно дјело и Крст милосрђа, којим га је 2014. одликовао тадашњи предсједник Републике Српске, Милорад Додик.

Није то било прво високо одликовање, које је добио. Јосип Броз Тито га је одликовао 2 пута: Орденом рада са сребрним вијенцем и Орденом заслуга за народ.

Ипак, чика Митра Бањалучани не памте по ордењу него по честитости и хуманости. Више од 50 година он је, својим прастарим пони бициклом, крстарио с краја на крај Бањалуке, да би помогао старим, болесним и сиромашним суграђанима.

Министар му поклонио бицикл, лопови га украли

Пони је био његов заштитни знак. Аутомобил никад није возио, чак ни службени, али је имао модерни бицикл, који му је 2009. поклонио тадашњи министар унутрашњих послова, Станислав Чађо. Није му тај бицикл дуго потрајао. Министров поклон украли су лопови. Никад их нису ухватили.

– Нема данас ко да гања лопове, као што сам то ја некад радио. Кад сам био на пријему код министра Чађе, рекао ми је: Митре, да ми закон допушта, сутра бих те вратио у службу, све би ти ове криминалце похватао – хвалио се Митар, кад је већ био загзио у деведесету.

Његова хуманитарна мисија успорена је 2017. године, када је, у то вријеме 92-годишњи чика Митар пао и поломио кук.

Догодило се то на степеништу бањалучке „Топлане“, гдје је отишао да би помогао сиромашним суграђанима. Тако је стари партизан, по строгости и способности чувени предратни полицајац и легендарни хуманитарац, први пут у свом дугом животу морао да успори темпо.

Али, није одустајао. У Мјесној организацији Црвеног крста „Борик“ остао је активан и када се кретао уз помоћ два инвалидска штапа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.