Како је физичар из Бањалуке надмудрио три трагача у "Суперпотери"

БАЊАЛУКА - Бањалучанин Никола Коњик, који годинама гради успјешну академску каријеру у Београду, пажњу јавности је привукао након што је у квизу "Суперпотера", савладо три трагача и освојио вриједну награду.

Већ десет година предаје на Физичком факултету Универзитета у Београду, али, како каже у разговору за "Глас Српске", родном граду увијек се радо враћа и посјети га неколико пута годишње.

Све је помало лутрија

Прво учешће у "Потери" било је прије пет година, а након тог искуства опробао се и у још неколико квизова знања.

- Припреме за учешће углавном не постоје. Човјек се за овакве ствари припрема цијели живот. Све зависи од квиза до квиза, јер није сваки исти, али мислим да се не исплати превише припремати, пошто је све помало лутрија и зависи од питања која ћете добити - истакао је он.

Према његовим ријечима, у сваку игру улази без великих очекивања и притиска, а дуел са три трагача није био лак.

- Много је фактора који утичу на исход, па је немогуће унапријед било шта прогнозирати. Играм се и гледам шта ће бити. На снимање долазимо без икаквих улагања, а онда је питање да ли ћете нешто освојити или не - казао је Коњик.

Иако је побједа у "Суперпотери" и награда од 400.000 динара (око 6.654 марака) велики успјех, признаје да му је било потребно мало времена да се утисци слегну.

- Драго ми је што сам побиједио, али нисам неко ко то јавно показује. Моја реакција увијек дође мало касније. Када сам учествовао у "Најслабијој карици", водитељ ми је рекао: "Па хајде, радујте се", а мени је било потребно мало времена да све саберем и тек онда сам се истински обрадовао - испричао је Коњик.

Знање јаче од треме

Како каже, трема је увијек присутна, иако му наступи пред камерама више нису непознати.

- Највећу трему имао сам први пут, али и касније је увијек постојао онај осјећај у стомаку. Мислим да није лоше имати малу дозу треме, јер она човјека држи будним и не дозвољава му да се превише опусти - рекао је Коњик.

Никола каже да су му одређене области ипак "слаба тачка".

- Страна музика и страни филмови су ми непознаница. Када је ријеч о свему осталом, осјећам се прилично сигурно, али питања у квизу свакако знају и те како да изненаде - казао је он.

Његова мајка Љубица, коју је управо он позвао да се пријави и опроба у квизу знања, била је пресрећна због побједе.

- Трема ме је у том тренутку баш савладала, па се пола тога и не сјећам, али мајка је свакако била одушевљена и еуфорична - присјетио се Никола.

Снимање емисије трајало је око осам часова, а он је тог дана наступио као осми такмичар.

- Било нас је девет и снимање је трајало веома дуго. То ми је, уједно, био и најнапорнији дио читавог искуства - навео је.

Истиче да му је највећа мотивација и жеља увијек била да помјера сопствене границе и оствари што бољи резултат.

- Ако се поново будем пријавио, потрудићу се да освојим још већи износ. Циљ ми је да се играм и да стално помјерам љествицу све више - нагласио је.

Олимпијадa у Мексику

Истиче да је још у основној школи почео да учествује на такмичењима из физике.

- Давно, током школских дана, мој садашњи кум и ја освојили смо прво мјесто на регионалном такмичењу и управо од тада почиње моје озбиљније интересовање за физику. Због тога сам уписао студије и више није било повратка - навео је он.

Имао је прилику да 2009. године путује у Мексико, гдје је одржана Олимпијада физичара, а присјетио се и занимљиве случајности.

- Прије неколико мјесеци у "Суперпотери" је учествовао и колега који је такође физичар, а упознали смо се управо тамо. Он је био члан репрезентације Србије, а ја репрезентације Босне и Херцеговине. Тако смо исте године били у Мексику, а касније у истој години учествовали у квизу. Из тог периода носим много лијепих успомена, све су то биле дјечије шале и игре. Сјећам се да нам, иако смо били пунољетни, нису дозволили да попијемо пиво, а врућине су биле несносне. На крају смо морали кришом, на тераси хотела, да попијемо по једно - испричао је Никола.

Слободно вријеме најрадије проводи играјући се са дјететом, возећи бицикл и читајући, а повремено ужива и у излетима и роштиљању са породицом.

Младима који желе да се баве науком и улажу у своје знање поручио је да буду упорни и истрајни ако заиста имају жељу за тим.

- Прије свега, морају имати афинитет. Као и на сваком животном путу, наилазиће на потешкоће, али мислим да се труд на крају исплати. Кроз школовање и студије могу много тога да доживе, путују, упознају нове људе и различите културе - закључио је он.

Порука такмичарима

Физичар и побједник "Суперпотерe" поручује свима који размишљају о пријави на квиз да не дозволе да их трема или страх обесхрабре.

- Најважније је да човјек остане природан и опуштен када се камере упале. Управо се то и тражи и повећава гледаност. Чак сам и своју мајку Љубицу позвао да се пријави, али још не знам да ли ће ме послушати - рекао је кроз осмијех.

Додао је да су реакције породице, пријатеља и колега изузетно позитивне и да највише разговара са колегама који су и сами прошли кроз слично квизашко искуство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.