Фото: Изградња депоније у Рамићима
Санитарна касета на депонији у Рамићима биће изграђена до краја године, рекао је технички директор предузећа "Депот" Драженко Бјелић.
- Изградња дренажног система је у току, а радови би требали бити завршени за пар дана. Aко нас временски услови послуже, за два мјесеца би требала бити изграђена санитарна касета - истакао је Бјелић.
Према његовим ријечима, тренутно се на депонији постављају цијеви за дренажу, камен и пијесак, и најважније је да се то заврши прије почетка падавина.
- Остали послови на депонији могу да се обављају и када пада киша. Такође, пола бране је изграђено, односно онај дио који не омета изградњу дренажног система и стабилизује источну страну депоније. Након тога ставља се слој глине, а затим се са страна поставља фолија и онда на ред долази други дио изградње бране - објаснио је Бјелић.
Према његовим ријечима, са депоније је премјештено око 340.000 кубика отпада.
- Дренажним системом ријешили смо и питање воде која се накупљала на депонији. Ту се налазило језеро дубоко око шест до седам метара. Уколико се сада сакупи вода, она одлази путем привремених канала, које смо поставили - казао је Бјелић.
До сада је на изградњу депоније утрошено 2,5 милиона марака, рекао је Бјелић, и додао да ће се у кањону отпад моћи да одлаже у наредних четири до пет година.
- Новац за изградњу депоније прикупљен је дијелом из кредита, а дијелом из властитих извора. С обзиром да је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, надамо се да ћемо у реализацији сљедећих програма моћи да користимо одређена средства из приступних фондова. У наредној години планиран је наставак на санацији и проширењу депоније и стварању нових простора за одлагање отпада - нагласио је Бјелић.
Он је напоменуо да је, поред Бање Луке, у програму "Управљања чврстим отпадом у БиХ" и Бијељина, која треба да започне изградњу санитарне депоније.
- Помак у управљању чврстим отпадом видљив је и сада, а након изградње, грађани који живе у околини депоније имаће много боље услове за живот и то ће бити на високом санитарном нивоу, као што је у западним земљама - истакао је Бјелић.
Бјелић је подсјетио да депонија ради од 1976. године и да је са ње премјештен отпад стар више од 30 година.
- Највише је било отпада који је мијешан са пепелом из "Инцелове" енергане и ливнице "Јелшинград". Комуналног отпада било је 30 одсто, а осталих 70 одсто је пепео, што је олакшавајућа околност, јер није производио непријатне мирисе - додао је Бјелић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.