Фото: Из Еко топлана проговорили о продаји: Ово је друга страна грејне сезоне у Бањалуци
БАЊАЛУКА - Приватни капитал у Еко топланама није на продају и о његовом откупу није било званичних разговора, поручује за БЛ портал директор Драгиша Зечевић. Истовремено открива да је предузеће ову грејну сезону почело уз договор са Шумама Републике Српске о набавци око 20.000 кубика сјечке на одгођено плаћање, уз отворено питање како ће тај енергент бити плаћен.
Зечевић одбацује наводе да би излаз из кризе могао бити продаја приватног удјела Граду Бањалука.
„Нема апсолутно никакве воље за продајом капитала нити је икада било икаквих званичних разговора са већинским власником на ту тему“, каже Зечевић за БЛ портал.
Колико је финансирање гријања постало тешко, директор илуструје набавком енергента. Каже да су дрво за прошлу сезону исплаћивали све до септембра, због чега су пред почетак нове сезоне набавили знатно мање количине него раније.
У таквим околностима су, наводи, први пут прибјегли набавци на одгођено плаћање.
„Успјели смо са Шумама Републике Српске постићи аранжман на одгођено плаћање за неких двадесет хиљада кубика сјечке“, објашњава Зечевић за БЛ портал.
Договор са добављачем омогућио је набавку енергента за почетак сезоне, али је пред предузећем остала обавеза да обезбиједи новац за његово плаћање.
„Остаје велики проблем како ће се тај енергент на крају платити, јер постојећи приходи апсолутно не покривају драстичан скок свих улазних параметара и трошкова предузећа“, упозорава он.
Зечевић дио узрока садашњих проблема види у изостанку буџетске подршке која је, према његовим ријечима, била договорена још 2023. године.
Тада је, подсјећа, усаглашен модел којим би приходи предузећа били повећани укупно 48 одсто, комбиновањем корекције цијене гријања и субвенција из градског буџета.
„Договорено је да један дио терета преузму грађани и привреда, док је преосталих 26 одсто Град Бањалука требао покрити са пет милиона марака редовних субвенција“, наводи Зечевић.
Такав модел је, каже, омогућио да се тадашња сезона успјешно заврши. Проблеми су се поново отворили 2024. године, када, према наводима управе, пет милиона марака није планирано у градском буџету.
Из Еко топлана наводе да су у децембру те године упутили захтјев за надокнаду тог износа, али да одговор није стигао.
„Од тада па све до данас нисмо добили апсолутно никакав званичан одговор од надлежних градских институција“, тврде у предузећу.
Говорећи о досадашњој сарадњи са Градом, у Еко топланама указују и на захтјеве за продужење испоруке због хладнијег времена.
Као примјер наводе градске дописе којима је тражено да гријање траје до 1. маја. У управи истичу да такви захтјеви подразумијевају додатну потрошњу енергента и веће трошкове, за које, тврде, није обезбијеђено додатно финансирање.
„Град не обезбјеђује додатна финансијска средства за такве ванредне напоре и на тај начин директно исцрпљује ионако угрожену ликвидност Еко топлана“, наводе из управе.
Због финансијске ситуације, из Еко топлана су се обратили и Влади Републике Српске и Електропривреди, тражећи институционално дјеловање.
Зечевић упозорава да би посљедице евентуалног колапса даљинског гријања осјетио и електроенергетски систем. Његова процјена је да би се велики број корисника у таквим околностима окренуо гријању на струју, што би додатно оптеретило мрежу.
„Колапс система даљинског гријања директно угрожава комплетан електроенергетски сектор, с обзиром на то да би масовни прелазак грађана на струју изазвао општи хаос на мрежи“, упозорава Зечевић.
Поред новца за текућу испоруку, остаје и проблем дистрибутивне мреже дуге око 200 километара, чије стање Зечевић оцјењује изузетно лошим.
Коментаришући градоначелникове најаве да би улагањем 14 милиона марака било обновљено око 40 одсто топловода, каже да би то био почетак рјешавања проблема, док би за дугорочну стабилизацију требало знатно више новца.
„За трајну и сигурну стабилизацију овог система заправо би требало обезбиједити око двјеста милиона марака“, процјењује Зечевић.
Борик, жалбе на гријање и сложена искључења
Када говори о старим зградама и проблемима корисника, Зечевић посебно издваја Борик, гдје је око 5.000 корисника и одакле стижу жалбе на квалитет гријања.
Према подацима које износи, на подручју цијелог града годишње се са система искључи око 300 корисника, док се истовремено прикључи приближно 400 нових.
Ипак, напомиње да потпуно искључење у старим зградама подразумијева сложене процедуре. На квалитет гријања у тим становима, према његовом ставу, значајно утиче и стање самих објеката.
„У старим зградама потпуно искључење захтијева изузетно сложене процедуре, док главни проблем лошег гријања у тим становима заправо представља дотрајала и лоша изолација објеката“, закључује Зечевић за БЛ портал.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.