Интервју: Драгољуб Давидовић, градоначелник Бање Луке

Прије само двије године смо били у ситуацији да ми тражимо градове партнере и да идемо према свијету, а сада многи траже нас и желе да остваре сарадњу са нама. Сада смо сврстани у ред европских градова и наши суграђани немају проблема било гдје да дођу, рекао Драгољуб Давидовић

Aдминистративна служба града је током посљедњих неколико година реализовала бројне пројекте који су допринијели унапређењу рада и развоја локалне управе. Крајњи циљ свега тога је да локална управа постане јавни сервис на услузи свим грађанима без обзира на нацију. Градоначелник Драгољуб Давидовић је 20. новембра на свечаној церемонији Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе у Стразбуру примио награду за промоцију права националних мањина. ? Добили сте прву награду за пројекат "Однос града према националним мањинама са фокусом на социјалном укључивању Рома". Шта за град и националне мањине значи та награда? У садашњем тренутку, када је БиХ, па тако и град обухватила велика политичка криза, награда много значи за град, јер је то велика афирмација за Бању Луку. Посебно је награда важна, јер ако узмемо у обзир да смо ми град из БиХ, а на конкурсу су биле земље не само чланице Европске уније, него цијеле југоисточне Европе. Испоставило се да је пројекат добар, и то не само због унапређења живота Рома, него због остварених резултата у организовању свих видова сарадње и промоције националних мањина, и да институције у оквиру Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе, прате стање и ток регулисања власти градова, па је тако поменути програм и награђен. ? Колико је земаља конкурисало за награду Савјета Европе? Значај награде за пројекат "Однос града према националним мањинама са фокусом на социјалном укључивању Рома" је тим већи што је Бања Лука конкурисала међу бројним градовима из шест земаља. Упутили смо пројекат који подразумијева побољшање услова живота Рома, социјализацију, описмењавање, унапређење услова за становање, одвијање културних и спортских активности. Наш рад је препознат и процијењен као најбољи, што је утицало на афирмацију самог града. Чињеница је да је у развијеним демократским земљама један од стандарда по којима се цијени неки град и његов рад, однос локалне управе према припадницима националних мањина. Истина је да има још много посла који треба одрадити, али важно је да смо на правом путу. ? У чему се највише огледа сарадња националних мањина и крајишке љепотице? Успоставили смо специфичан модел односа са националним мањинама, који нема ниједан други град. То се огледа у функционисању удружења која раде у оквиру савеза националних мањина. Раније су националне мањине радили свако за себе, па је било размимоилажења у мишљењима и програмским задацима, тако да смо заједничким снагама и разговором дошли до закључака да је најбоље да се удруже у савез, јер само тако имају моћ и снагу да нешто постигну. За град је највећа афирмација то што добро сарађујемо са представницима мањина и због тога они имају позитиван став према локалној управи. Ипак, за њихово мишљење треба питати директно њих, али нашим заједничким радом и Бања Лука је постала угоднији и љепши град, јер они у својим матичним земљама град на Врбасу представљају у лијепом свјетлу. ? Колико постојање савеза утиче на очување националне културе мањина? Служба града је националним мањинама додијелила простор за рад, гдје своје активности спроводи 11 званично регистрованих удружења грађана, односно националних мањина. Њих вјероватно има и више али нису регистровани, вјероватно због тога што су малобројни или их такав начин рада не занима. Ипак, они заједнички могу да аплицирају према властима, пројектима, и на тај начин створе више могућности за његовање традиције и културе. Као савез и у једном клубу, они могу заједнички да сагледавају своје потребе, створени су бољи и нови услови за напредак, његовање традиција, културе, језика, а имају и своје библиотеке. Они и организују курсеве језика за своју дјецу, како би научили матерњи језик и на тај начин не дозвољавају да њихова култура падне у заборав без обзира на то што нису у својој земљи. Припадници националних мањина у Бањој Луци организују бројне манифестације, а у посјету им долазе и амбасадори што и те како Бањој Луци отвара врата свијета. Примјера ради, Чеси организују курсеве матичног језика за наше студенте, што им омогућава студирање у Чешкој. Италијани организују мјесец своје културе, а и отворен је одсјек за италијански језик на Филозофском факултету. То омогућује локалној власти да успостави контакте са тим земљама, шири своје видике и развија град. ? Служба града је обезбиједила и простор за рад Удружења Рома "Весели бријег" а на отварању су Вас Роми прогласили својим амбасадором. Предвиђено је и постављање холандске куће за социјално угрожене. Колико то доприноси бољем животу припадницима те националне мањине? Ове године смо обновили и уредили простор за рад Удружења Рома "Весели бријег", а као и за остале националне мањине, тако је и за њих из буџета редовно планирано издвајање новца за спровођење редовних активности. Тамо они организују курсеве језика, раде на описмењавању и очувању традиције. У склопу изградње инфраструктуре, расписали смо и тендер за најповољнијег извођача радова за изградњу куће на Веселом бријегу гдје ће бити смјештено седам социјално угрожених породица. Међутим, посебно када су у питању Роми, на том пољу има још много тога да се уради и унаприједи квалитет њиховог живота. ? На лијевој обали Врбаса, планирана је изградња јеврејског културног центра. Колико су Јевреји чекали на изградњу оваквог здања? Каква је сарадња са припадницима ове националне мањине, с обзиром на то да на признању добијеном у Јерусалиму пише "градоначелник Бање Луке примљен је у ред градоначелника уједињених у пријатељству према Јерусалиму ..." Прије Другог свјетског рата у Бањој Луци је живјело много Јевреја, имали су своју имовину, синагоге, али је то све порушено, тако да је њихов број сада много мањи. Међутим, они који су остали, организовали су се и на њихову иницијативу ријешено је да се у Бањој Луци изгради јеврејски културни центар након шездесет година, гдје ће осим културних активности оформити и синагогу. Они нису жељели да се изгради само синагога, управо због тога што их има веома мало, тако да ће бити изграђен центар у којем ће они обављати и вјерске обреде. Да локална заједница има добру сарадњу са Јеврејима, показала је и изградња споменика жртвама логора Јасеновац. Тај подухват је високо оцијењен у свијету, тако да је наша делегација била позвана на конференцију градоначелника у Јерусалиму, јер су увидјели шта и колико Бања Лука ради на пољу сарадње и побољшању права националних мањина. Током боравка у Јерусалиму уручено нам је и Патријаршко признање и Грамата. ? Награда Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе није једина коју је у посљедњих неколико година добио град на Врбасу. Која су још значајнија признања додијељена Бањој Луци? Многе су награде уручене нашем граду, тако да их је тешко побројати и из разних су области, што само по себи говори да смо укључени у многа збивања и да добро сарађујемо са другим градовима и организацијама. Наравно да не радимо све најбоље и да смо најбољи, али зато смо остварили бројне контакте са људима из свијета, тако, на примјер, наша делегација ће да учествује у Новом Саду на конференцији мреже балканских земаља чија је чланица. На том састанку размијенићемо искуства градова, а на тај начин укључили смо се и у европска дешавања и званична такмичења у пројектима. У посљедње вријеме за град је значајна и награда "Бикон признање" за постигнуте резултате у области "Пружања услуга кроз партнерство". То је награда која се односи на моделе пружања услуга из области социјалне заштите у партнерству са Центром за социјални рад и другим институцијама и невладиним организацијама који су успостављени у граду. Његова суштина је да помогне локалним администрацијама да унаприједе свој рад и да грађанима омогуће лакше остваривање њихових права. Бања Лука је добила и награду "Златна ружа туризма" за друго мјесто у категорији најуспјешније микродестинације. ? Прије награде додијељене у Стразбуру, али и бројних других, Бања Лука није била толико позната у свијету по нечему добром, такорећи била је као "црна рупа" на карти. Колико је признање Савјета Европе допринијело да се промијени поглед на град? Прије него што је ова структура власти дошла, чињеница је да Бања Лука није била град о којем се лијепо причало, и Бањолучани нису били добродошли у свијету. Таква слика послата је у свијет највише због инцидената са џамијом Ферхадијом. Међутим, требамо узети у обзир и да су сада сасвим другачији услови за рад локалне заједнице, јер је то било вријеме само пет година послије Одбрамбено-отаџбинског рата. Осим тога и пропаганда је утицала да се у свијет о Бањој Луци однесу само лоше слике и представљена је као несигурно мјесто. Због тога смо прво покушали да успоставимо партнерске односе са бројним градовима. Тако да данас имамо много градова партнера међу којима су Кајзерслаутерн, Сремска Митровица, Нови Сад, Бари и Битонт, Грац, Крањ, Москва, и други градови. Прије двије године смо били у ситуацији да ми тражимо градове партнере и да идемо према свијету, а сада многи траже нас и желе да остваре сарадњу са нама. Сада смо сврстани у ред европских градова и наши суграђани немају проблема било гдје да дођу. Због тога смо и проглашени за најбоље организовану локалну заједницу у којој нема ексцесних ситуација, гдје сваки становник живи једнако добро и лоше. Бања Лука је сада свима интересантан град за посјете, сарадњу, за угодан живот, али ипак има још много тога што морамо урадити и много циљева које треба достићи. Тако да без обзира на то што смо град у БиХ, у оваквим политичким приликама, наш град ипак изазива велико интересовање. ант. ГРAДИТЕЉСКA НAГРAДA ? На Међународном избору најуспјешнијих пројеката из области грађевинарства, који је одржан у Мексику, Бања Лука је за парк "Петар Кочић" добила трећу награду у категорији инфраструктурних грађевина. Награда Вам је додијељена у петак. Шта за град значи та награда? "Градитељска награда" је признање на свјетском нивоу, а са својим пројектима учествовало је више од 30 земаља свијета. Прво смо са пројектима морали да конкуришемо на нивоу БиХ, па да уђемо у избор у Мексику. Парк "Петар Кочић"је и Одбор за грађевинске награде "Цемекс" за БиХ у мају прогласио као најуспјешнију грађевину у БиХ, због чега је и стекао право учешћа на избору најбољих пројеката у Мексику. За мене је та награда исто толико вриједна као да је прва, јер награда "Цемекс" се додјељује већ 16 година. Ми смо први пут учествовали и одмах смо освојили престижно мјесто. Прву награду добио је Мексико, другу Сједињене Aмеричке Државе, а трећу БиХ, а додијељено је 15 награда у различитим категоријама, тако да је пет отишло у Европу, осам у Јужну Aмерику и двије у Сјеверну Aмерику. Награда је посебно важна и због тога што је изглед парка "Петар Кочић" много пута оспораван, некима се свиђало а некима није. Међутим, показало се да је то ипак прави потез, јер је постао мјесто сталног окупљања младих, бројних манифестација које се одржавају у Музичком павиљону, што је показало и колико је граду недостајао простор као што је тај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.