Игра руши разлике

Бањалука - Само континуиран рад може дати добре резултате, а дружење са вршњацима који немају потешкоћа у развоју подстиче дјецу са Дауновим синдромом да раде изнад својих очекивања.

Ријечи су ово координатора Дјечијег едукативног центра “Свјетлице” Жељке Перишић-Трубајић.

Малишани са Дауновим синдромом посјетили су Омладинску школу ФК Напријед, гдје су са вршњацима учествовали у различитим спортским активностима прилагођеним њиховим могућностима, а имали су и прилику да се друже са дјецом која не иду у специјалне школе.

Перишић-Трубајић истиче да би оваквих радионица требало да буде више.

- Главни циљ оваквих дружења је да се дјеца са Дауновим синдромом кроз спорт укључе у отворену заједницу. Руководство ФК Напријед препознало је приоритет социјализације и инклузије наших малишана у отворено друштво, тако да ће ДЕЦ “Свјетлице” у будућности наставити сарадњу са овим фудбалским клубом - рекла је Перишић-Трубајић.

Према њеним ријечима, дјеца са Дауновим синдромом имају снижен тонус мишића па им је потребна велика подршка кроз вјежбе и спортске активности да би се побољшала њихова координација и моторика. Осим тога, различита дружења са вршњацима који иду у редовне школе дјеци из “Свјетлица” пружају шансу да остваре нова пријатељства и да их њихови вршњаци схвате и доживе као себи равне.

- Јако је важно то што дјеца са Дауновим синдромом у овом спортском програму учествују са дјецом нормалног развоја, јер се и њима пружа могућност да упознају своје вршњаке са посебним потребама, да се друже с њима и да заједно с њима уче и вјежбају. Овако стварамо здраву заједницу која ће у будућности много реалније сагледавати проблеме ове врсте, јер ће дјеца одмалена бити упозната с тим да постоје различитости међу људима, али да су ипак сви једнаки - рекла је Перишић-Трубајић.

У ФК Напријед су нагласили да су организацијом оваквог дружења настојали да допринесу инклузији малишана са Дауновим синдромом у отворену заједницу.

- Друштвена заједница мора више пажње да посвети дјеци са Дауновим синдромом и допринесе да се ова дјеца осјећају као равноправни чланови, јер она то и јесу - рекли су у клубу.

Шеснаестогодишњи Aцо Кнежевић каже да му је било лијепо док се дружио са другарима и учествовао у спортским активностима.

- Највише ми се свидјело ка­д смо играли фудбал и ка­д смо трчали. Волио бих да се што чешће дружим и играм са другарима - рекао је Кнежевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.