Фото: Глас Српске
У двије четворокреветне и једној двокреветној соби Геронтолошког центра свакодневно уточиште проналазе људи који су остали без крова над главом. Било да на њихова врата закуцају млађи или старији, сви ће добити уточиште, храну, помоћ, али и чашицу разговора и утјехе да лакше превазиђу животне недаће.
Прихватна станица, коју води главна сестра Мирјана Тодоровић, отворена је за све, па и за стране држављане, којима је потребан привремени смјештај и топла ријеч, поготово зими. Брига и пажња запослених најбољи су лијек за хладне ноћи и тешке судбине људи које овдје стижу.
- Радници Центра за социјални рад нас обавијесте када пронађу особу којој су потребни смјештај и збрињавање, а онда је доведу нама. Понекад нам из болнице или хитне помоћи стижу људи у касним сатима - рекла је Тодоровићева и додала да у прихватној станици сада борави шест особа.
Ни млађим особама и страним држављанима, којима је потребно уточиште, не затварају врата, већ их прихвате раширених руку.
- Било је особа од тридесетак година и наравно да их нисмо могли одбити. Такође, долазила су и лица која су из Србије, Црне Горе и осталих земаља региона. Прије неколико дана нам је дошао корисник који је рођен у Ужицу и тамо је провео скоро читав живот - навела је она.
Према њеним ријечима, вријеме боравка корисника у прихватној станици је до пет дана, осим у случајевима када околности налажу да боравак буде продужен до 30 дана. Додала је да уколико се утврди потреба за дужим задржавањем, надлежни из Центра за социјални рад доносе рјешење о привременом смјештају до три мјесеца.
- Ако нема другог рјешења, социјални радници прикупљају њихове документе како би им регулисали здравствену заштиту и остало, те трагају за њиховим мјестом боравка и пребивалиштем. Траже се њихови сродници, а ако таквих нема, онда потписују уговор са нама да пређу у статус сталног корисника - објаснила је она.
Од особља, како каже, имају дежурне медицинске сестре које раде читав дан, као и љекара који прегледа кориснике.
- У случају да је кориснику потребна одређена терапија, ми је купимо и дајемо им. Пружимо им све услуге, као и нашим редовним корисницима, са истим третманом. По пријему буду окупани, смјештени у чисту постељину и добију редовно оброке - казала је Тодоровићева.
Циљ није само смјештај, већ и социјализација и укључивање корисника у активности Центра, а након разговора са запосленима, сагледају како стоје ствари и какве склоности имају.
- Понеки показују интересовање за социјализацију и друштвеност, а оне који су повученији пустимо да се сами привикну. Ништа није на силу ни под морање, већ према њиховим жељама и потребама - казала је она.
Труде се, додаје, да свим корисницима испуне вријеме и да буду задовољни.
- Њима је довољан разговор да се тргну и извуку из своје туге. Доста њих је асоцијално, па кад се прилагоде постану позитивнији и расположенији – појаснила је она.
За Међународни дан старих, 1. октобра, имали су активности и дружења, а често им долазе хорови који корисницима пјесмом уљепшају дан.
- Имамо доста радионица и презентација, а кориснике одведемо понекад на кафу. Када водимо покретна лица унајмимо аутобус и идемо на "Слап" или у парк "Младен Стојановић", а када је ријеч о изласку непокретних лица, за њих имамо комби - рекла је Тодоровићева.
Корисници центра су задовољни, али како каже, углавном тешко прихватају долазак.
- Послије неког времена почну да се друже, стварају пријатељства. На почетку су сви скептични, а послије виде да је Геронтолошки центар много више од неког дома за стара лица - рекла је Тодоровићева.
Геронтолошки центар отворен је 2005. године, а 2018. направили су намјенски објекат за прихватилиште.
Мирјана Тодоровић каже да због велике потребе, поготово за смјештајем непокретних лица, Геронтолошки центар има листу чекања.
- Имамо комисију која се састоји од љекара, социјалног радника, психолога и главне сестре гдје размотримо њихову документацију, попричамо с породицама и будућим корисницима и онда одлучујемо на који одјел ћемо их смјестити – навела је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.