Еколози добили спор: Радови на обали Врбаса под лупом суда

БАЊАЛУКА - Окружни суд у Бањалуци пресудио је у корист Центра за животну средину по тужбу која је поднесена почетком 2026. године због „ћутања управе“, те је наложио Градској управи да достави тражене информације, односно грађевинску дозволу за радове на шеталишту Врбасу, сазнаје Бука.

Пресуда је доступна на овом линку.

- ‘Ћутање управе’ је термин који се користи када на захтјеве подносиоца, орган управе не одговара у предвиђеним роковима или не одговара уопште. Наиме, како нам на бројне дописе везане за наведене радове, па чак ни на жалбу коју смо поднијели градоначелнику, Град Бања Лука никада није одговорио, Центар за животну средину био је принуђен да суду поднесе тужбу - поручују из Центра за Буку.

Дописи без одговора

Додају да је у свом одговору на ову тужбу град Бањалука покушао да оправда своје непоступање по дописима Центра и у том одговору откривено је да запослени у Градској управи раде, у најмању руку, немарно, јер се наводи да информације које је Центар затражио, нису достављене из разлога што одјељења Градске управе града Бања Лука нису међусобно комуницирала, односно једни другима нису доставили тражене информације.

- Подсјећамо да се Центар за животну средину већ готово годину дана обраћао Градској управи Бањалука у вези са грађевинском дозволом за изградњу шеталишта путем бетонизације ријеке Врбас, дописи остају без одговора и адекватног објашњења за недостатак одговора, а радови се упорно и непрописно настављају - напомињу.

Спорни радови у кориту Врбаса

Истичу да је све почело када су примијећени незаконити радови тешке машинерије у кориту ријеке Врбас, након чега је, због ћутања градске инспекције, по хитном поступку позвана Републичка грађевинска и водна инспекција, те је Републички водни инспектор изашао на терен и забранио даље радове.

- Недуго затим, радови су настављени, а Републички инспектор поново је изашао на терен по позиву Центра за животну средину, те по други пут службеним печатом запечатио терен и забранио даље извођење ових радова. Порука, као и закон су били јасни – нема извођења радова без адекватних водних смјерница, водне сагласности, локацијских услова, грађевинске дозволе и друге пратеће документације - истичу из Центра за животну средину.

Нису схваћени озбиљно

Додају да тренутна постава Градске управе Града Бања Лука као ни институцију Републичке управе за инспекцијске послове, није схватила озбиљно, па је ипак одлучила да настави извођење радова и то, у овом случају, по штету парцеле која је заштићена Одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ.

- Наиме, простор у коме је радила тешка машинерија представља катастарску честицу обухваћену Одлуком Комисије донесеном ради очувања природних вриједности, строго заштићених врста биљака и других природних вриједности. Према тој Одлуци, никакве интервенције ове врсте нису дозвољене. Градска управа, међутим, не сматра да треба поштовати овакве одлуке - кажу из Центра.

Радови и поред забрана

Према њиховим ријечима, радови су се изводили, не само супротно наведеној Одлуци, него и супротно Закону о просторном уређењу и грађењу РС; без табле са ознаком инвеститора, датума почетка и завршетка радова. У преводу, радови су се изводили нетранспаренто-у потпуном мраку за јавност.

- Грађевинска дозвола (која је издата тек крајем октобра 2025. године, четири мјесеца након почетка радова) била је предмет разних захтјева за приступ информацијама и њихових пожурница, али до данас њен садржај није учињен доступним јавности – поручили су.

Разлог томе би могла бити чињеница да је грађевинском дозволом обухваћена парцела за коју је само Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије РС надлежно да изда грађевинску дозволу.

- Из Градске управе су нас у једном тренутку чак и позвали на састанак гдје би нам ‘објаснили све и показали дозволу’, међутим Центар за животну средину не занима добијање посебног статуса или третмана, већ слово закона и заштита животне средине. То што је градоначелник на конференцији за медије држао регистратор са документима, а његово особље нас звало да исти видимо на састанку уживо не представља промјену коју је ову администрација обећавала да ће донијети, већ, напротив, континуитет нетранспарентности и правног насиља претходних администрација - рекао је Игор Калаба испред Центра за животну средину.

Иронија проблема

Нагласио је да о иронији овог проблема највише говори чињеница са су написали текст  „Зашто смо против нелегалних радова у кориту Врбаса“, јер се среће са аргументима који осликавају нечији лични естетски доживљај, уз истовремени мањак схватања значаја зелених појасева и недирнутих обала.

- Поново, ми нисмо против отварања приступа грађанима ка Врбасу на мјестима гдје то има смисла и на стручан и законит начин. Међутим излијевање огромних количина бетона, уништавање станишта и како се види по већ оштећеним дијеловима шеталишта, неадекватан дизајн и одабир материјала за инсталацију у плавној зони ријеке, није дугорочно одржив нити прихватљив - поручују.

Шта обухвата пројекат

Подсјетимо да су радови на обали ријеке Врбас у Бањалуци дио су ширег пројекта уређења обалног подручја који је најавио град Бањалука, с циљем изградње шеталишта и пратећих рекреативних садржаја. Пројекат је представљен као улагање у развој града и унапређење јавног простора, а јавности га је промовисала администрација на челу са градоначелником Драшко Станивуковић.

Међутим, од самог почетка радове прате питања у вези са процедурама, документацијом и надлежношћу. Грађевинска дозвола, иако према тврдњама надлежних постоји, није учињена јавно доступном у цјелини. Шири контекст ове ситуације је дугогодишња осјетљивост јавности када су у питању интервенције на Врбасу.

- Ријека није само естетски елемент града, већ екосистем са бројним притокама, изворима и специфичним биодиверзитетом - поручују еколози.

Видљиви проблеми већ након прве фазе

Александра-Ања Драгомировић, потпредсједница Центра за животну средину, рекла је раније за БУКУ да уколико погледамо како су изгледали радови у првој фази изградња стазе можемо говорити и дјелимичном уништавању природне обале (тамо гдје је иста постојала) и обалне вегетације, те насипању велике количине камена као подлоге, тј. базе којом се издигао ниво ријечног дна у самом приобаљу, а који је потом прекривен бетоном и тиме формирана шетачка стаза у самом кориту.

- Оно што је и лаичком оку било јасно након прве фазе да ће ријека трошити и односити постављени тампон од туцаника па и крупнијег камена, испирати ослонац горњем слоју бетона (шетачке подлоге) – који ће се на тај начин брзо трошити и пуцати. То се овог прољећа већ и догодило, а мањкавости планирања и изведбе су закрпане насипањем додатих количина бетона и учвршћивањем руте са додатним камењем. Оно што такође свако ко се бави оваквим интервенцијама у ријечним коритима зна јесте да стварање глатке подлоге у обали, подлоге са мало природне вегетације, дрвећа и жбуња тј. природних препрека, убрзава кретање воде, те Врбас за вријеме великих вода доносећи разни материјал који купи узводно већом силином и без природних препреке исти транспортује ка самом граду. Тај маретијал (велика дебла, грање и сл.) се при сусрету са првом препреком гомила или великом силином о исту удара и прави штету. То смо овог прољећа могли видјети и на самој стази гдје је вода помјерала крупни, бетонски мобилијар, испирала шљунак и камен, па су чак страдале и бандере за јавну расвјету од силине удара носећих предмета од њих - рекла је БУКУ Александра-Ања Драгомировић.

Упозоравају на посљедице

Она истиче да оваква интервенција јасно са собом носи потребу за свакогодишњим одржавањима и додатним трошковима.

- Оно што природне обале још нуде, поред чувања стамбених објеката у првој линији до воде је и станиште за многе врсте. Овакве грубе интервенције свакако уносе поремећај у животе бића која се напајају основним условима за живот баш на оваквим стаништима – а да претходно нисмо утврдили са чим располажемо од биодиверзитета и колико ћемо му оваквим интервенцијама наудити - појашњава она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.