Дружење са старијим братом или сестром

Бањалука - Захваљујући пројекту "Старији брат, старија сестра" који је 2002. године покренула Унија студената социјалног рада, дјеци из Дома "Рада Врањешевић" један дан у седмици је посебан, јер тада по њих долазе волонтери "браћа" и "сестре" са којима проводе цијели дан у шетњи и дружењу.

Пројекат ове године обиљежава десет година постојања, а у уторак је у амфитеатру Дома омладине тим поводом одржана манифестација "Старији брат, старија сестра".

Према ријечима предсједника Удружења "Нова генерација" Маше Мирковић, у прве двије године пројекат су спроводили активисти Уније студената социјалног рада, који су касније основали ово удружење.

- Од дјеце и волонтера зависи како ће провести дан, а она се најчешће састоји из шетње, обиласка музеја, паркова, одлазака у биоскоп и слично - испричала је Маша и додала да је главни циљ пројекта социјализација дјеце без родитељског старања као и њихово навикавање на живот изван Дома.

Како каже, ово је веома лијепо искуство и за волонтере, јер се осјећај задовољства и среће када знате да сте усрећили и насмијали једно дијете не може ни са чим поредити.

 - Сваке суботе, пуне четири године била сам старија сестра једном дјечаку и то памтим као прелијепо искуство. Трудила сам се да вријеме проведемо у игри како би му те суботе остале у најљепшем сјећању. Он сада има своје другаре и обавезе, али и даље одржавамо контакт - каже наша саговорница.

Према њеним ријечима, на радост будућих генерација, овај пројекат опстаје и без неких већих новчаних средстава. Активности које су организовали у протекла три мјесеца подржало је Министарства породице, омладине и спорта РС.

- Иако би нам финансијска подршка добро дошла, увијек се трудимо да пројекат одржимо и онда када немамо новца. Труд се исплати када видимо насмијана дјечија лица - казала је Мирковићева.

Тамара Комљеновић, већ три године је старија сестра дјевојчици Дијани и за овај пројекат има само ријечи хвале.

- Увијек је насмијана и весела када долазим по њу, а када се наше дружење завршава тужно ме пита када ћу је поново водити у шетњу. Иако је Дијана на почетку била стидљива и повучена, временом смо постале као сестре - прича Тамара.

Каже да иако овај пројекат није финансијски подржан, радо потроши џепарац како би Дијани купила неку ситницу.

- Овој дјеци материјалне ствари нису битне. Важни су им само љубав и пажња и ништа на свијету се не може поредити са њиховим осмијехом - казала је Тамара.

У Дому "Рада Врањешевић" кажу да је овај пројекат од великог значаја за малишане, јер дружење са младим и образованим људима доприноси квалитетном провођењу њиховог слободног времена изван дома.

- Везе и односи који се током пројекта изграде између студената и дјеце, постају веома јаке и трају дуго, па често опстају како послије изласка студената из пројекта, али и послије изласка дјеце из Дома - казала је директор Дјечијег дома "Рада Врањешевић" Свјетлана Благојевић.

Биоскоп и позориште

- Одлазак у биоскоп, позориште, шетња у парку и многе друге активности за малишане из Дома много значи. Индивидуални приступ који је омогућен овим пројектом за дјецу је веома важан јер колективни начин живота не оставља много простора за појединачан приступ сваком дјетету у оној мјери колико је дјеци потребно - рекла је Благојевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.