Добровољну терапију прошла 92 насилника

Бањалука - Кроз психосоцијални програм рада са починиоцима насиља у породици прошла су 92 мушкарца који су добровољно прихватили рад на промјени свог понашања за посљедњих осам мјесеци колико постоји Центар за мушкарце.

- Радимо по моделу индивидуалних и групних психотерапија, савјетовања, учења социјалних вјештина, социотерапија и кризне интервенције. Око 20 одсто њих дође и одустане послије неколико терапија, док остали спремно раде на себи. Само око 15 одсто њих понови насиље, што значи да смо на добром путу - рекао је координатор пројекта Центар за мушкарце у Центру за социјални рад Никола Доротић.

Према његовим ријечима, да би се насилници умолили да иду на терапију искоришћава се тренутак такозваног “меденог мјесеца”, а то је период послије ескалације насиља када починилац пристаје на све само да би задржао жртву поред себе.

- Веома је битно искористити тај моменат. Тада позивамо починиоце насиља и предлажемо им да се добровољно укључе у програм јер уколико то прихвате имаће од нас гаранцију да ћемо Центру, полицији и суду потврдити да су прошли програм и предложити условну новчану казну. То је основни разлог због којег они уопште пристају да се укључе у програм - објаснио је Доротић.

Како он наводи, већина насилника имају проблем са претјераном конзумацијом алкохола па тако паралелно са терапијама започиње и лијечење зависности од овог порока.

- Специфично је за све насилнике да и сами долазе из породица у којима су као дјеца трпјели насиље или били свједоци. Мушка дјеца обично постају насилници, док женска изаберу насилника и то објашњава теза да дјеца усвајају образац понашања својих родитеља - истакао је Доротић.

Још је додао да већина насилника на почетку не признају да имају проблем, већ своје понашање правдају “негативним” понашањем друге особе односно жртве, која по његовом убјеђењу проузрокује његову лошу реакцију.

- Али наш основни принцип рада је нулта толеранција на насиље, то јесте да нема оправдања за насилничко понашање. Има много ситуација када процијенимо да је то потребно и у терапију укључујемо и жене као њихове жртве. То се такође показало као успјешан корак у трајној стабилизацији односа у породици - казао је Доротић.

Он је нагласио да од 2009. године закон предвиђа заштитне мјере и санкционисања као што су обавезно лијечење и психосоцијални рад са починиоцима насиља, али да још ниједна таква мјера није изречена у бањалучком суду.

- Надам се да ће се у будућности та неадекватна судска пракса промијенити. Ми ћемо и даље настојати да радимо по принципу добровољног укључивања у програм, што се и у многим европским земљама показало као најбоље рјешење, али на тај начин би и они који то не желе били приморани да долазе на терапију - додао је Доротић.

Стручни тим

Психосоцијални програм рада са починиоцима насиља у породици покренуле су “Удружене жене” а подржала њемачка хуманитарна организација “БМЗ”. Програм се спроводи у партнерству са Центром за социјални рад, полицијом и Основним судом, а са насилницима ради тим психолога, социјалног педагога и породичног терапеута.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.