Дјед Милован из Бањалуке уз пјесму и ракију прославио 104. рођендан (ВИДЕО)

БАЊАЛУКА – Дјед Милован Грбић, најстарији члан Градског удружења пензионера Бањалука, а засигурно и један од најстаријих грађана у Бањалуци и Републици Српској, прославио је данас уз породицу, пријатеље, пјесму и ракију свој 104. рођендан и закорачио у ново љето.

Рецепт за дуг живот, Милован, који је рођен 20. новембра 1920. године, нема или га само барем нама није открио. Да воли радити и у овим годинама не крије, а на питање шта би поручио људима да раде како би доживјели његове године Милован кроз смијех одговара:

"Нека не раде ништа".

Милован је растао уз још 13 браће и сестара, а он има три кћерке. Такође, има четворо унучади, троје праунучади и двоје чукунунучади.

Иако кажу да се жеље, које се замисле приликом дувања свјећица, не откривају, он нам је рекао шта је пожелио.

"Пожелио сам да могу ходати и да се крећем и да гледам како радите", каже кроз смијех Милован за "Независне новине".

Истиче да код доктора и не иде често, а присјећајући се прошлих времена, док су га и здравље и ноге служиле, радио је по селу. Вршио и скупљао људима жито. Ни сада, када је прешао 100. годину, од посла не одустаје, па нам његови најближи кажу да ујутру Милован оде до кока, а понекад узме и сјекиру и направи које дрво за потпалу.

"Сад не могу Бог зна шта радити. Не могу ме ноге држати четири-пет сати да стојим и радим. Заболе ме кољена, па морам сјести. Прије сам волио радити, али сада нисам кадар. Не радим тешког посла, немам снаге", истиче Милован.

У пензији ужива дуго, али колико тачно, није се могао сјетити.

"Бога ми, не знам ти рећи колико сам у пензији", каже Милован, а пријатељи који су били на прослави истичу да пензију прима још од када је Тито умро.

Милованова десна рука је најмлађа кћерка Славица Будиша и њена породица која и буде њим, а како прича дјед Милован је још увијек покретан и пронађе себи још који послић који може обавити.

"Ја сам са њим ту стално. Сваки његов савјет нам је добро дошао, научимо нешто, да имамо искуство из живота. Некада нас мало и кори, али и то је добро", прича Славица кроз смијех.

У свему им помажу и други чланови породице, међу њима Милованов унук, сестра, сестрић, јер су близу, па притрче у помоћ када нешто затреба.

Славица прича да Милован не воли зиму, јер су тада дани краћи, а вријеме хладније, па дјед Милован не може изаћи у двориште.

"Када је топлије вријеме, изађе па сједи пред кућом, шета и увијек неко прође. Ту је аутобуска станица па неко са њим поприча. Сада је хладније вријеме и дан је краћи па му је мало досадно. Има телевизор, има радио који упали, па слуша музику, гледа вијести", истиче Славица.

На прослави рођендана био је и најстарији Милованов унук Горан Дукић који каже да га дјед увијек савјетује да се друже, обилазе, запјевају, али и попију.

На 104. рођендану у гостима су му били сестра, породица, многи пријатељи, као и представници Градског удружења пензионера Бањалука, а како истиче Зоран Ћетковић из овог удружења, овакви рођендани нису чести.

"Посјетили смо нашег најстаријег пензионера у Градском удружењу пензионера Милована Грбића који прославља 104. рођендан и ми смо дошли са скромним поклоном да га обиђемо и да му пожелимо здравље и срећу", рекао је Ћетковић за "Независне новине". Осим Градског удружења пензионера, поклон је Милован добио и од Удружења "Српске Топлице".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.