Димњаци остају без чувара и чистача

Људи вјерују да димњачари донесе срећу, да ће им се нешто лијепо десити када их сретну на улици. Међутим, данас је ријеткост срести човјека гаравих руку и образа како са четком окаченом о раме и лотрама хода по граду. У Бањој Луци их је остало мање од десет.

Један од њих је Раде Мишић који већ три деценије води рачуна о димњацима у граду. Он каже да је питање времена када ће нестати и посљедњи оyачар.

- Радио сам много послова у свом животу, али у овој чађи и прашини остао сам 30 година. Много ствари се промијенило од тада. Све нас је мање, а димњачарска струка губи на значају. Aко се не уради нешто како би се поправило стање, бојим се да ћемо још мало припасти прошлости - прича Мишић.

Према његовим ријечима, прије рата посао димњачара био је цијењен и тражен. Данас, не само да нестаје, него је посао постао опасан. На подручју града, шест радника предузећа "Пламен", води бригу о хиљадама домаћинстава.

 - Некада су куће биле ниже па је било лакше попети се на кров и урадити посао за које си позван. Било је свакаквих ситуација, почев од малих проклизавања на крововима до оних мало већих, али увијек се професионално остајало на ногама. Некад нас је било довољно да се распоредимо по рејонима, а сада се нас неколико одазива на позиве неважно одакле долазе - истакао је Мишић.

Међутим, неке ствари се нису промијениле код димњачара, а то је њихова дуга црна препознатљива сајла намотана око рамена.

- Наше алатке остале су исте. И данас су то кугле, различити кључеви, малене четке за чишћење зване патиш и наравно, дуга сајла која нас обиљежава и без које не можемо, а која носи назив штосер - подсјетио је Мишић.

Он је додао да није задовољан начином на који грађани Бање Луке воде рачуна о својим димњацима, посебно у ово доба године када је у току гријна сезона.

- Наши суграђани полако, али евидентно губе навику да зову димњачаре када се појави неки проблем. Мало је оних који се придржавају златног правила да је у току гријне сезоне потребно очистити димњак барем два пута да не би дошло до великог сакупљања смоле и чађи, што редовно доведе до пожара - нагласио је Мишић.

Међутим, дошло је неко ново вријеме у коме димњачари нестају у чађи година што пролазе, што их предају прошлости. На крају треба додати и то да цијена услуга димњачара није висока и у просјеку износи око 25 КМ.

Оданост послу

- Један од разлога што сам пуних 30 година остао вјеран димњацима многих кровова, јесте мјешавина навике и љубави према послу. Једноставно, ту сам провео радни вијек а надам се да ћу и пензију дочекати - рекао је Мишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.