Девет година туге од трагедије у Будви

Послије девет година од трагедије бол и туга не престају. Сјећања на трагични 17. септембар не блиједе. Никада нећемо заборавити наше ученике Вању Дрекаловић, Ведрану Видовић, Драгану Кондић, Дениса Кваснија и наставницу Јелену Видовић, који су се утопили код Будве.

Ово је “Гласу Српске” изјавио директор Основне школе “Петар Петровић Његош” Славко Ковачевић. 

- У срцима нас многих остала је велика празнина која никада неће бити попуњена. Наставници, ђаци и особље школе “Петар Петровић Његош” одаће почаст ученицима и наставници који су настрадали 16. септембра 2001. године. Као и претходних година, данас у 11 часова посјетићемо њихове вјечне куће на Новом гробљу, гдје ћемо положити вијенце и запалити свијеће за покој душа наших ученика и наставнице - рекао је Ковачевић.

Мајка трагично настрадале Ведране Видовић, Насиха, каже да је бол јача како вријеме одмиче.

- Не прође дан, а да не помислим на Ведрану. Као да је јуче било, а ево прошло је већ девет година. Још ми се дешава да за ручак поставим тањир више или да је чекам да дође из града - прича Насиха Видовић.

Кроз сузе додаје да се ипак мора живјети даље.

- И поред све туге, знам да Ведрана не би жељела да нам ова трагедија упропасти животе. На све начине трудим се да не мислим много о свему што нас је задесило - рекла је Видовићева.

Према њеним ријечима, суосјећа са осталим породицама и са свом дјецом која су се у тренутку несреће налазила на бродићу.

- Нисам ја сама у овој трагедији. Никоме није лако, ни родитељима, ни наставницима, ни ђацима који су изгубили своје другове и наставницу. Не дај боже да се овако нешто икада понови - казала је Видовићева.

Ожалошћени отац Вање Дрекаловић, Велибор, истиче да бол и туга не пролазе.

- Иако је прошло девет година, не може се заборавити губитак дјетета. Ране боле и бољеће увијек, поједини моменти су увијек тешки, али сви морамо да се помиримо са тужном истином и болом - нагласио је Дрекаловић.

Он је додао да се мора чинити све како би се оваква трагедија избјегла и како се никада не би поновила.

- Све зависи од организације, која мора бити на високом нивоу. Надам се да се више неће радити на начин да новац буде испред људских живота и безбједности, те да нико никада неће доживјети оно што се десило прије девет година - истакао је Дрекаловић.

Посебно наглашава да унесрећеним породицама ђака од тренутка трагедије до данас сталну подршку пружају наставници и особље школе “Петар Петровић Његош”.

- Нису нас заборавили. Породице настрадалих ђака се састају и дружимо се у болу и туги - казао је Дрекаловић.

Тог трагичног 17. септембра 2001. ученици бањалучке Основне школе “Петар Петровић Његош”, који су били на екскурзији, кренули су у обилазак чувеног острва Свети Стефан. Бродић “Шкорпион 2”, власника Славољуба Вујичића, био је регистрован на 42 путника и два члана посаде, а у тренутку несреће на бродићу су била 142 путника, што је директно проузроковало његово превртање.

Славољуб Вујичић осуђен је на 13 година затвора због изазивања несреће.

Спомен-плоча

На мјесту погибије четири ученика и наставнице Скупштина града Будва поставила је спомен-плочу, која је, између осталог, упозорење свима да су дјеца и њихова безбједност на првом мјесту, те да се нешто слично никада не смије поновити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.