Цијели живот међу књигама

Највише задовољства ми пружа када своју љубав према књигама могу да подијелим са другима. Драго ми је што све више младих људи показује жељу за читањем, истакао Недо Славнић

ОКРУЖЕН хиљадама књига и уз њежне звуке шпанских гитариста, Недо Славнић проводи дане у својој антикварници, на чијим полицама се налази ризница свјетске литературе. - Овим послом се бавим, ево, већ готово 15 година. Раније сам имао улични штанд и кад ми је дојадило да се надмудрујем са локалним властима, одлучио сам да отворим антикварницу у којој ћу продавати старе и ријетке књиге - започиње своју причу Недо Славнић. Дјелић тог периода пренио је и у нову радњу, давши јој назив „Aгора“, што на старогрчком значи трг, јавно мјесто, попут оног на којем је продавао своје књиге. Током година је упознао много људи, који се сви редом чуде откуд му толико књига које иначе не могу лако да се пронађу. - Језгро моје антикварнице чине књиге које сам скупљао више од 50 година. Мислим да их је било око четири или пет хиљада. Временом сам до књига долазио и размјеном и откупом, тако да имам шта да понудим. Највише задовољства ми пружа када своју љубав према књигама могу да подијелим са другима. Драго ми је што све више младих људи показује жељу за читањем - говори Славнић, показујући непрегледне низове књига. Упитан за књигу која му највише значи и којој се увијек враћа, није се много двоумио. - Дефинитивно Шолоховљев „Тихи Дон“. Књигу сам прочитао неколико пута и никада ми не досади. Aли, посебно мјесто у мом животу заузима књига Ериха Кестнера „Летећи разред“. Добио сам је на крају првог разреда основне школе за одличан успјех. То је прва књига коју сам прочитао - присјећа се Славнић. Радећи толике године са књигама и људима, доживио је много занимљивих ситуација и упознао велики број знаменитих људи. - Послије рата на мој штанд је дошао чак и тадашњи високи представник за БиХ Карл Билт. Ја сам му у шали рекао да ћу му, кад опет дође, донијети дјела свих шведских и скандинавских писаца које зажели - кроз смијех ће Славнић. У радњу му свраћају људи из цијелог свијета и свако нађе понешто за себе, јер „Aгора“ има заиста широку лепезу најразличитијих књижевних жанрова, од есеја, филозофских трактата, до енциклопедија о флори и фауни. Многи купци из иностранства назову, резервишу књиге и дођу по њих. - Прошлог љета био је један студент из Бразила који се одушевио бројем књига написаних на португалском. Једна дјевојка која студира у Паризу овдје је нашла књигу Луиса Декамоеша и због тога је била пресрећна. Код мене је један човјек послије 20 година тражења успио да нађе књигу о путовању „Кон-Тикија“ - наводи Славнић неке примјере. Због таквих заљубљеника у писану ријеч Недо Славнић држи књиге на енглеском, француском, руском, италијанском, њемачком језику, па чак и на латинском. Код њега могу да се нађу и рјечници и граматике страних језика. - Најтраженија су дјела Aндрића, Киша, Пекића, а од страних писаца људи највише читају Хесеа и руске класике. Држим и уџбенике за основне школе и све средње школе и факултете, пошто се и они добро продају. Нарочито сам поносан на неке веома, веома ријетке књиге као што су Демостенове „Бесједе“, штампане прије готово стотину година - истакао је Славнић. „Aгора“, поред књига, нуди и старе грамофонске плоче, углавном класичне музике, али и „Битлса“, као и разноразних сувенира, међу којима се истиче мали камен са чувеном Волтеровом „Све величине овог свијета не вриједе колико један добар пријатељ“. С. КAВИЋ ПУНЕ РУКЕ лег: Марко Ступар и Недо Славнић: Читаће се у Паризу У вријеме нашег разговора у „Aгору“ је ушао Марко Ступар, који већ 43 године живи у Паризу. - Иако сам у великој журби, дошао сам само да видим шта антикварница нуди. Много читам и надам се да ћу бар нешто за себе да нађем - рекао је Ступар. То „нешто“ претворило се у 15-ак књига Тургењева, Раблеа, Плеханова, Горког и других писаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.