Брацо Жутић у Врбасу упецао младицу од 23 килограма: Адреналин већи од улова

Јелена Танацковић
Брацо Жутић у Врбасу упецао младицу од 23 килограма: Адреналин већи од улова

Љубав према води или риби вјечита је дилема и борба непрестана, која одмалена покреће вриједне руке Бањалучанина Браце Жутића да забаци пецаљку и удицу у зелени Врбас. Улова је за више од три деценије било много, али младица од 23 килограма коју је извукао јуче остаће убиљежена на посебном мјесту у срцу и дневнику овог риболовца.

 

Жутић за “Глас Српске” прича да је одлазак на ријеку и праћење временске прогнозе, уз јутарње измаглице над водом, његова свакодневица. Тако је било и јуче, када је у насељу Топлице, на удицу ухватио младицу која је према подацима бањалучког Спортског-риболовачког друштва, један од највећих улова риболоваца у граду на Врбасу.

Жутић који је водио тридесетоминутну борбу с младицом испричао је да су адреналин и жеља били већи и јачи од самог улова и да тај осјећај још дуго неће проћи.

- Осјећам се веома узбуђено. Ухватити такву рибу с толико килограма је нешто велико. Мало је риболоваца којима се то посрећи - рекао је Жутић.

Овај искусни рибар прича да није лако одабрати прави тренутак за одлазак у риболов, а и они што који то знају не погоде баш увијек. Управо зато, каже Жутић, већина риболоваца одлази не оптерећујући се превише, ловећи заправо оно што дође.

- Отишао сам у рибу без икаквих очекивања, а онда сам осјетио велики удар. Борио сам се са њом 30 минута, када сам је извукао нисам имао представу колика је заправо док је нисам измјерио. Младица је тешка 23 килограма, а дугачка 120 центиметара. Огромна риба коју нисам очекивао у Врбасу - казао је Жутић.

За многе риболовце прави рецепт за успјешан двобој јесте мамац, основа без које се не иде у неизвјесну борбу на ријеку, а за овог шездесетједногодишњег заљубљеника у риболов рецепт је једноставан.

-  Мамац на који сам је ухватио зове се воблер, такозвана шпага. Раније сам имао мање улове, до 13 килограма - рекао је Жутић.

Жутићева љубав према риболову је, како каже, бијег од лоше стварности и траје од дјетинства са ријеке Швракаве, а послије рата преселила се до Врбаса и ту се наставила.

- Огромна је љубав према Врбасу, мисли путују заједно с ријеком. Врбас је наше богатство. Када се ухвати нешто овакво то је нека посебна љубав која се не може описати - нагласио је Брацо.

Двобој вођен на ријекама је право задовољство, истиче овај алас, а вода са собом носи све негативно што човјека чини спремнијим за неке лијепе ствари које ће доћи.

 Спортско-риболовачко друштво

У Спортско-риболовачком друштву Бањалука кажу да у посљедњих пет година константно раде на унапређењу и порибљавању младице у Врбасу, а највећи улов био је прије двије године у Рекавицама и то од 116 центиментара. 

- Највећи проблем представљају рониоци који су убијали пушкама и криволовство ноћу. Наши рибочувари на ријеку мотре по цијелу ноћ, а сарадња с Министарством унутрашњих послова свела је овај злочин на минимум - кажу у Спортско-риболовачком друштву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана