Браћа Замоло његују израду једног од симбола града на Врбасу

БАЊАЛУКА - Ручна израда чамаца изискује много времена и посла на годишњем нивоу у зависности од потражње можемо направити један или ниједан, али љубав према Врбасу нас одржава да се још тиме бавимо.

Рекао је ово за "Глас Српске" Андреј Замоло, који заједно са братом Дариом чува од заборава један од основних симбола Бањалуке, дајак чамац.

Уз оца су још као дјеца научили овај занат, а након његове смрти 2006. године наставили су тиме да се баве самостално те је већина дајак чамаца који се данас возе Врбасом дјело браће Замоло. 

Прво се, како је појаснио, израђују предњи и задњи дио чамца, шпиц и крма, затим се приступа састављању, а потом се врши импрегнација, заштита, лакирање и на крају добијемо финални производ. 

- Труп чамца се прави од јелове даске коју је лако пронаћи на овим просторима. Она није баш постојана у води, али је лагана, јер када би чамац направили од неког тежег дрвета он би био претежак за вожњу. Међутим, када се заштити и правилно одржава, чамац може трајати и преко 30 година - навео је Замоло.

Према његовим ријечима, шпиц се израђује од тврђег дрвета попут храстовине, јер трпи разне ударе и држи конструкцију добро састављеном. 

- Труп чамца се састоји још од три такозвана метална ребра, која додатно учвршћују конструкцију. Потребно је око двије седмице лаганијег рада да се све комплетира - казао је он и додао да воли и ужива у томе што ради.

Како је истакао, чамац је намијењен првенствено за вожњу по Врбасу, стога га најчешће купују Бањалучани, али потражња није превелика. 

- Основали смо "Дајак клуб" 2010. године и он окупља све љубитеље дајак чамца. Из године у годину све је више заљубљеника у ову нашу вјештину и традицију, стога сматрам да неће изумријети. Не би ни требало, јер је дајак чамац специфичан и нигдје у свијету се не вози на овај начин као у Бањалуци - поручио је Замоло.

Вози се, како је појаснио, на начин да се чамац гура узводно "мотком" дужине четири метра, савладавајући брзе струје и брзаке какве Врбас има. 

- Главни циљ дајакаша је да савладају узводне брзаке, што нигдје нећете видјети у свијету. Нешто слично раде у Кембриџу са такозваним "punting boat", али код њих је мирна вода. Међутим, када је брза вода врло је битна хидродинамика чамца - рекао је Замоло.

Кроз године искуства, додаје, закључио је да је идеална дужина чамца око седам и по метара, дубине до 30 цм и ширине око 77 цм, док његова тежина износи отприлике око 100 килограма.

- Надам се да ће мој син, који има десет година, наставити са овом вјештином. Већ се врти око мене док радим и воли то, као и моја кћерка, јер су се родили у таквом окружењу. Појавиће се, вјерујем, и неко изван породице ко ће се заинтересовати за израду дајака - истакао је Замоло. 

Када је у питању почетак дајакашке сезоне у Бањалуци, Замоло је рекао да је у зависности од временских услова то обично средином јуна, јер да би се возио чамац потребно је да ниво Врбаса буде у минимуму. 

ПРОМОЦИЈА 

Велики број грађана, љубитеља Врбаса и Бањалуке окупио се недавно на Тргу Крајине гдје су посматрали израду традиционалног дајак чамца, у организацији "Дајак клуба" Бањалука. Замоло је истакао да је ово друга година заредом да организују овакав догађај те да су на овај начин приближили суграђанима нашу богату културну баштину. 

- Много људи је стајало и посматрало од почетка до краја склапање чамца. Мислим да им је било занимљиво, јер смо практично ни од чега саставили труп дајака за неколико сати - рекао је Андреј Замоло. 

Додао је да су 2018. године имали прилику да у Италији на тргу саставе чамац за три дана и потом га провозају у ријеци Адиђе што су грађани ове земље дочекали са великим одушевљењем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.